Verujte svom telu

Mozak direktno utiče na svaku funkciju u organizmu: krvni pritisak, otkucaje srca, imuni sistem, hormone.

U vreme kada se pojedinačna i kolektivna svest sve više bude, kada se ljudi okreću radu na sebi, duhovnom i psihičkom rastu i razvoju, sve je više onih koji odlaze na psihoterapiju. Jedan od interesantnih a manje poznatih pravaca je telesna psihoterapija. Za razliku od standardne psihoterapije, ovo je holistički pristup gde se velika pažnja posvećuje ne samo psihi već i telu. Koriste se tehnike disanja, pokreta, dodira, koje imaju za cilj uspostavljanje integracije tela i psihe, što vodi psihološkom rastu i razvoju, dubljem kontaktu sa emocijama i jačanju samopouzdanja. Telesna psihoterapija insistira na suštinskoj povezanosti svih psiho-telesnih procesa i na tome da oni podjednako doprinose funkcionalnosti ličnosti.

U svetu je veoma tražena zbog svog specifičnog pristupa koji spaja um i telo, a i kod nas je sve popularnija. Smatra se jednim od najdubljih psihoterapeutskih pristupa zbog kojih uspešno rešava najrazličitije vrste problema.

U našoj zemlji postoji posebna postdiplomska škola telesne psihoterapije koja se zove telesno-psihoterapeutska sinteza ili skraćeno, TePsinteza. Osnivač škole TePsinteza je dr sci. Ljiljana Klisić, koja nam je zajedno sa koleginicom Anjom Đorđević, andragogom, dala odgovore na osnovna pitanja o ovoj vrsti psihoterapije.

Koje su razlike između psihoterapije i telesne psihoterapije? Kako izgleda seansa, po čemu se ona razlikuje od standarne psihoterapeutske seanse?

Prednost koju telesna psihoterapija ima nad ostalim vrstama psihoterapije je što se sve ostale vrste psihoterapije zadržavaju samo na priči. Psihoterapeut je uglavnom pasivan a klijent priča o problemu. Često prođe mnogo godina u toj priči pa se problem ne reši. Nije retko ni da tom pričom klijent beži od pravog problema. U telesnoj psihoterapiji je, međutim, drugačija situacija. I psihoterapeut i klijent su veoma aktivni i kombinacijom raznovrsnih verbalnih i telesnih tehnika, proces isceljenja ide mnogo brže.

Mnogo lakše se dođe do uzroka problema jer nema bežanja u razgovor, nema beskrajnog vrtenja u krug. Naše telo ne laže iako um često voli da zavarava i sam sebe i druge. Zato se ovde mapira problem u telu i onda se postepeno radi na njemu. Prvih nekoliko seansi telesne psihoterapije se ne razlikuje mnogo od ostalih vrsta psihoterapije i svodi se na razgovor i upoznavanje sa klijentovim problemima i istorijom nastanka poremećaja. Međutim, onda se prelazi i na telesne tehnike koje su veoma raznovrsne i mogu se raditi u sedećem, stojećem ili ležećem položaju a podrazumevaju, recimo, vežbe disanja, vežbe telesne svesnosti ili vežbe izražavanja emocije kroz pokret ili zvuk. U vežbi učestvuju i klijent i terapeut, odnosno terapeut klijenta vodi kroz ceo proces i daje mu instrukcije i podršku da bi došli do željenog cilja.

Da li se uz pomoć telesne psihoterapije postižu bolji rezultati nego kod klasičnog psihoanalitičkog pristupa?

Telesni rad je ključan za suočavanje klijenta sa realnošću jer omogućava povratak u sada i ovde i ostavlja manje prostora za konfuziju i izbegavanje stvarnosti. Telesna psihoterapija je za one koji zaista žele da prevaziđu problem, a ne samo da pričaju o njemu. Ona pomaže ljudima da osveste zašto se ponašaju na određen način, koje emocije su u korenu tog ponašanja i gde su te emocije smeštene u našem telu.

 

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.