U zdravom telu zdravi zubi

Prema holističkoj stomatologiji, zubi se nalaze na glavnim akupunkturnim meridijanima a njihovo zdravlje utiče na protok energije u njima pa tako i naše unutrašnje organe.

Uvreženo je mišljenje da su naši zubi, zbog čvrste građe, mrtvi, pa iako ih upotrebljavamo u najrazličitijim situacijama (da pregrizemo konac i slično), smatramo da najpre služe za naglašavanje našeg blistavog i neodoljivog osmeha i za žvakanje. Ali zub ni u kom slučaju nije mrtav. Zubna gleđ je jedno od najtvrđih tkiva, a zub u celini je istovremeno jedan od organa najosetljivijih na dodir u ljudskom telu.

Istočnjačko posmatranje ljudskog tela kao nedeljive duhovno-telesne celine je, pre više vekova, uočilo duboku povezanost zuba sa pojedinim organima u ljudskom telu. Naime, zubi su smešteni na tzv. akupunkturnim meridijanima većine organa, pa tako pojedini zub može da utiče na protok energije tim meridijanom i na taj način deluje na određene organe. Prednji zubi nalaze se na meridijanu mokraćne bešike i mogu da izazovu bolest bubrega, kolena i reproduktivnog sistema, gornji i donji kutnjaci mogu da izazovu bolesti u digestivnom traktu i grudnom košu, umnjaci utiču na srce... Dakle, oboljenje jednog zuba nije ograničeno samo na taj zub, nego putem meridijana i krvotoka može da ošteti i druge organe. Prema holističkoj stomatologiji, posebnu opas­nost za naš organizam predstavljaju devitalizovani - mrtvi zubi kojima je odstranjena zubna pulpa (središnji deo) i koji mogu biti tiha žarišta toksina, a time i hroničnih bolesti. Ali krenimo ispočetka.

Iz današnje perspektive se možda ne čini tako, ali stomatologija je zapravo vrlo mlada grana medicine. Na primer, da li ste znali da je ne tako davno u opisu brijačkog posla bilo, osim hirurških zahvata, i vađenje zuba (primećujete li sličnost između brijačke i zubarske stolice)? I baš poput ostalih grana zapadnja­čke medicine, koje se često usmeravaju na pojedini organ zanemaru­jući celokupno stanje organizma, i stomatologija se razvijala na proučavanju i lečenju zuba kao zasebnog dela ljudskog tela, potpuno izdvojenog iz složenog konteksta. U tom nastojanju razvijene su brojne terapije i tehnike, mnogi alati, pomagala i medicinski aparati.

I zaista, zahvaljujući dosadašnjim dostignućima ljudi izlaze iz stomatoloških ordinacija lišeni bolova, smeše se gotovo odmah, a mogu bolje da žvaću već nakon nekoliko sati. Ali u zavisnosti od zahvata koji je primenjen, možda je otvorena kobna Pandorina kutija. Naime, ako je zbog lečenog karijesa odstranjen deo zuba nadomešten amalgamskom plombom, snažan otrov, živa koja je sastavni deo te plombe, usađen je u neposrednoj blizini mozga pacijenta. Takva plomba otpušta toksine dok god se ne odstrani. Ako je pak zbog uznapredovalog karijesa ili iz nekog drugog razloga, stomatolog bio prisiljen da odstrani zubni živac, dolazimo do još većeg problema, koji je ujedno i glavna tema ovog teksta - devitalizovanog ili mrtvog zuba.

A u čemu je sada problem, pitate se? Na prvi pogled ne postoji jer je moderna endodoncija uspela da očisti i dezinfikuje prazan prostor nastao nakon vađenja živca, da ga ispuni specijalnim pastama, i time mu zadrži funkciju i izgled, i još ga tako savršeno prikrije da imuni sistem taj zub, iako mrtav, neće odbaciti kao strano telo. Nažalost, neki naučnici su otkrili da u bezbrojnim okolnim i sasvim nedostupnim dentalnim kanalićima ostaje mnogo organskog materijala preostalog od izvađenog živca. To nekrotično tkivo se raspada - truli - i pritom razvija visokotoksične produkte na bazi sumpora (merkaptan i tioeter), ali i neke kancerogene (indol, skatol). Dolazi do snažnog poremećaja koji se naziva hronično žarište.

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.