U lavirintu čula

Lavirint čula vraća ljude u detinjstvo, u dečji svet čuda u kojem mališani ne znaju šta ih čeka iza sledećeg ugla. Zato i jesu tako bezbrižni.

(„Posle Lavirinta čula moj život je promenjen, sada živim novi život, kao da sam razgovarala sa anđelima,” kažu oni koji su prošli kroz Lavirint čula čiji je autor Iwan Jones.)

„Kada sam izašla iz lavirinta shvatila sam da je to jedan poseban trenutak koji će trajati zauvek.”

„Kao da sam razgovarala sa anđelima, nešto iskonsko se rodilo u meni.”

„Potpuno novo iskustvo, veoma čudno, uđeš negde, vidiš nepoznate ljude kako rade nepoznate stvari i uopšte ne znaš šta da očekuješ. Zvuci, muzika, sve je bilo atipično. To je bilo putovanje koje me je nateralo da razmislim o sopstvenom životu.”

„Toliko sveobuhvatno iskustvo da jedva držim olovku.”

Ovako pišu ljudi koji su prošli kroz Lavirint čula.

Lavirint je napravljen kao „teatar”, to je zapravo niz prostorija, prolaza, kao spirale koje su međusobno povezane. Kada čovek uđe u Lavirint, u njemu je mrak, čuju se razni zvuci, tu su i glumci koji se susreću, a sve sa ciljem putovanja kroz vlastiti život, osećanja, sećanja, imaginacije. Učesnici zapravo putuju sami kroz mračan trodimenzionalni Lavirint i na tom putu nailaze na trenutke i susrete koji im provociraju čulna sećanja. Lavirint čula povećava važnu, ali potisnutu čulnu osetljivost ljudske percepcije.

Autor Lavirinta čula je Velšanin Iwan Jones direktor Republike mašte, međunarodne mreže kreativnih građana koja zajedno istražuje mogućnosti kontekstualno orijentisanog pozorišta. To je novi pristup primenjenog pozorišta koje Iwan razvija već dvadeset godina. Koristi konvencionalne i nekonvencionalne tehnike pozorišta kako bi probudio nesvesno pre nego sadržaj iskustva, koje se doživljava umesto da bude doživljeno. Osnova njegovog rada počiva na Forum teatru, tehnici pozorišta potlačenih koje je zamislio i razvio istaknuti brazilski reditelj Augusto Boal. Cilj ovog pozorišta je zapravo humanizacija čovečanstva. Iwan Brioc je 2006. godine dobio nagradu Creative Wales Award za Lavirint čula.

„Ljudi su po pravilu u početku vrlo uplašeni u Lavirintu čula. Poenta sa Lavirintom je da postoji samo jedan izlaz i ukoliko ne uključite levu stranu mozga kretaćete se u krug. Dovodi vas u čudno stanje svesti što je veoma interesantno. Ljude vraća u detinjstvo a znamo da je za decu svet pun čuda, kada smo mali ne znamo šta nas čeka iza sledećeg ugla. Onog trenutka kad postanemo odrasli mi mislimo da znamo šta je iza svakog ugla jer pokušavamo da kontrolišemo i napravimo sigurnijim svet oko sebe. I odlučujemo da ne volimo iznenađenja. Zato su deca tako bezbrižna.

Mi ne kažemo ljudima šta će se desiti u Lavirintu, šta će se desiti iza svakog ugla i u njima se javlja znatiželja. To je taj dijalog između radoznalosti i straha i onoga što se krije iza sledećeg ćoška. Što duže hodaju to postaju radoznaliji zato što im se ništa loše ne dešava. U Lavirintu se nalaze glumci koji izazivaju publiku, izazivaju emocije, osećanja kod publike. Ljudi izlaze iz Lavirinta mirni, čak sa osećajem zahvalnosti. Osećali su kao da su ponovo u detinjstvu, bezbrižni, radoznali. Oni koji su bili maltretirani u detinjstvu sada po prvi put otkrivaju radost, bezbrižnost. Za njih je to veoma moćno iskustvo, ne bih voleo da iskorišćavam ljude koji su patili ali radeći u Lavirintu i susrećući se sa ljudima dostigli smo neke iskonske osnove međuljudskih odnosa. Mi koji radimo Lavirint čuli smo mnogo puta da kažu, moj stari život je gotov, novi tek počinje, sve je drugačije. Svako od posetilaca samo jednom prolazi kroz Lavirint čula, svako iskustvo je drugačije i svako proživi svoje sopstveno iskustvo”, kaže Iwan Jones.

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.