Siniša Ubović: Tačka preokreta u mom životu

Birajte misli od kojih ćete se osećati bolje, tražite razlog da se radujete, primetite lepotu koja vas okružuje, budite zahvalni na svemu što vas je načinilo osobom kakva ste danas i volite sebe. Uvek volite sebe!

Postoje trenuci u našim životima kada nismo sposobni ili spremni da prepoznamo poruke koje nam stižu. Ima momenata kada se dogode neke neobjašnjive stvari koje nastupe naizgled niotkuda. Dešavaju se situacije koje nas izbace iz koloseka i ne možemo da dođemo sebi od šoka.

Dugo mi je bilo potrebno da shvatim šta se zaista dešava u mom životu. Bile su potrebne godine da bih spoznao koliko sam ja veoma aktivan učesnik u svom životu, iako sam to često odbijao da prihvatim.

Matje Rišar, desna ruka Dalaj Lame: Dobrota nije banalna! Evo zašto...

I zbog svih tih godina okretanja glave na drugu stranu, nisam bio u stanju da primetim pokušaje Života da me probudi i da se trgnem iz sna u koji sam sve više tonuo. Nezadovoljstvo svim i svačim počelo je da poprima takve razmere da je jedino besmisao za mene imao smisla. Onda je usledio prvi udarac. Tako sam ga u tom trenutku doživeo. Pa zatim drugi. Pa treći.

I dok sam žalio nad svojim životom pokušavajući da odgovorim sebi na pitanje zašto sve u mom životu mora da ide na teži način i zašto mi već jednom nešto ne krene kako treba, nisam ni slutio da se u mom životu sprema nešto fantastično. Svi ti udarci koje sam u tom trenutku svog neznanja jedino tako mogao da razumem, u stvari nisu bili ništa drugo do pokušaji Života da me vrati meni samom.

Iako sam to tako dugo odbijao da učinim, prebacujući svu odgovornost sa sebe na život, na druge, na okolnosti, na prošlost , na sistem - ipak je nastupio trenutak koji me je doveo do nečega o čemu sam kroz svoje knjige često pisao - tačka preokreta. Momenat buđenja. Trenutak kada se nađete na kolenima i jedino što iz vašeg bića poleti ka nebu jeste glas bez glasa koji odjekuje tako silno da odzvanja kroz čitavu vasionu. Glas koji kaže pomozi mi.

Marija Božić: Da li su joga, meditacija i vegetarijanstvo u Srbiji neobični

Groznica me je tresla već treći dan, nisam mogao da hodam, boleo me je svaki deo tela. Posle mnogo muke ustajem da potražim nešto za čitanje ne bih li sebi prekratio trenutke bola i u ruke mi pada knjiga Lujze Hej, koja već mesecima stoji u kućnoj biblioteci ali od koje tako uporno okrećem glavu s blagim podsmehom jer, bože moj, ja kao glumac navikao sam na ozbiljne pisce i pravu literaturu.

Počinjem da je čitam onako usput, čisto da vidim kako izgleda pisanije iz oblasti koja me realno ne zanima. I nastupilo je nešto potpuno neočekivano, ja počinjem da se od stranice do stranice sve više prepoznajem i da shvatam zašto sam tu gde sam, zašto sam tako nezadovoljan, zašto sam trenutno toliko bolestan. Odgovori stižu a da ih ja svesno nisam ni tražio.

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.