Reci mi šta jedeš, reći ću ti ko si: šta hrana koju jedemo govori o našim emocijama (SAVETI NUTRICIONISTE)

„Hrana koju unosimo pre svega govori o našim emocijama – ne volimo dovoljno sebe. Takođe, šećerom „topimo“ tugu, a mlečnim proizvodima „dopunjujemo“ sigurnost. “, kaže dr Nina Bulajić.

Uglavnom se radi o ishrani brzom hranom, to je doručak iz pekare, lisnata testa, razni keksovi itd. Dakle, nešto što se jede usput. Slično je i za ručak jer je radno vreme tako podešeno da danas ljudi rade ceo dan i jedu šta im „dođe pod ruku“. Iz tog razloga dolazi do ubrzanog starenja i sada imate fenomen da sve mlađi ljudi obolevaju od ateroskleroze, od infarkta, maligniteta itd.

Znači, zbog ekstrovertnog kulturnog pritiska ljudi su potpuno okrenuti ka spoljnom svetu koji im ne dozvoljava da stanu i da razmisle šta sa sobom rade. Ne treba spominjati da „bavljenje sobom“, a u stvari zdravljem, nije dovoljno podržano niti od porodice, niti od društva. Ipak, nisu mladi ljudi krivi. Uvek su stariji odgovorni za ono što se dešava sa mlađom generacijom. Mali broj ljudi shvata da postoji drugačiji i osvešćeniji izbor, ali to bi moralo da bude više potpomognuto od strane društva. Siromašna društva na to ne obraćaju mnogo pažnje i ne sprovode adekvatne mere, iako kvalitet života i uspešnost neke zajednice najviše zavise upravo od zdravlja. Izuzetno je važno da naučimo šta treba da koristimo.

4 najmoćnije antiupalne namirnice: Osim što leče, one i tope kilograme!4 najmoćnije antiupalne namirnice: Osim što leče, one i tope kilograme!Da li ste znali da se masti zadržavaju u organizmu umesto da se sagorevaju zato što u telu nemate dovoljno vitamina D?

Dakle, sa aspekta pojedinca treba što više da čitamo i informišemo se. Sa stanovišta društva, potrebno je što više akcija koje se tiču prevencije. To nisu samo preventivni pregledi, nisu samo obeležavanja Dana srca, Dana borbe protiv pušenja itd. Ozbiljna akcija zahteva kontinuitet i svakodnevni rad s mladima, ponudu zdravijih izbora u okruženju. Mladi ljudi su otvoreni kada im kažete, ali ako nemaju dovoljno informacija ili misle da je svejedno kako se hrane i žive, nedovoljno je. Najgore je što danas postoje razni modni pravci u ishrani i to je vrlo opasna stvar.

Kako da znate da li vašem telu nedostaje gvožđeKako da znate da li vašem telu nedostaje gvožđeProverite da li vašem organizmu nedostaje gvožđe - evo kako da sprečte anemiju!

Moramo malo poraditi i na stavu da je najveća ljubav prema sebi zapravo odgovornost prema sebi. Ljudi koje ne vole sebe i koji su neodgovorni, hraniće se loše i od toga će zavisiti njihovo zdravlje, i obratno. Treba spomenuti da određena hrana pravi i specifičnu konzistenciju tkiva. Kada radim pregled i stavim ruku na trbuh, osetim šta ta osoba najviše jede. Ako konzumira mnogo testa u pitanju je testasta konzistencija, ako jede mnogo mesa, mišići su veoma čvrsti. Ukoliko upotrebljava mnogo mlečnih proizvoda i šećera, tkiva su mlitava. Pazite: "Mi smo ono što jedemo", rekoše stari učitelji makrobiotike.

Izvor: Lovesensa

Lena Sudar

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.