Ozon - nevidljivi iscelitelj

U prirodi, ozon nastaje u olujama, a stvaraju ga i vodopadi, zbog čega boravak napolju posle oluje i u blizini vodopada osvežava i daje osećanje zasićenosti energijom.

Svaka priča o ozonu počinje kiseonikom, koji u atmosferu otpuštaju biljke, tlo i planktoni. Pošto je lakši od vazduha, kiseonik se penje nagore u atmosferu, gde njegove molekule bombarduje jako ultraljubičasto zračenje (UV), koje jedan njegov deo pretvara u ozon. Novostvoreni ozon u tankom sloju boravi u atmosferi, gde upija manji deo UV zraka (veći deo ultraljubičastih zraka ipak stiže do zemlje i zahvaljujući tome možemo da preplanemo).

Poslednjih desetak godina u medijima se mnogo govori o ozonskim rupama i stanjivanju ozonskog omotača, što se dovodi u vezu sa globalnim zagađenjem i otopljavanjem. Činjenice, međutim, govore suprotno, budući da stvaranje ozona u gornjim slojevima atmosfere zavisi od procesa koji se dešavaju na Suncu. Drugim rečima, što je intenzivnija Sunčeva aktivnost, to se stvara više ozona! Kada je Sunčeva aktivnost u opadanju, ozonski omotač se tanji. Tako, na primer, na polovima tokom zimskog perioda uopšte nema ozona zato što nema Sunčeve svetlosti!

Ozon nije bez razloga stekao reputaciju gasa koji pročišćava atmosferu. Pošto se stvori u gornjim slojevima atmosfere, ozon (kao teži od vazduha) počinje da se spušta nadole. Kada dodirne tlo, kombinuje se sa zagađivačima čisteći vazduh. Zato se o tom gasu često govori kao o čudesnom izumu prirode kojim ona pročišćava samu sebe!

Medicinski ozon

Još od 1856. godine ozon se upotrebljavao za dezinfekciju operacionih sala u evropskim bolnicama. Ubrzo je otkriveno da efikasno pročišćava vodu od mikroba, pa je 1893. u Holandiji pokrenuta prva stanica za pročišćavanje vode uz pomoć ozona. Nemci su prednjačili u upotrebi ozona u medicinske svrhe, a nemački lekar Benedict Lust, osnivač naturopatije, napisao je mnogo knjiga o ozonu; J.H. Clarke u svojoj Materia Medici opisuje uspešnost primene ozonirane vode u lečenju anemije, kancera, dijabetesa, gripa, trovanja strihininom i drugog. Njegove kolege početkom prošlog veka ozon su koristile i za lečenje tuberkuloze, anemije, tinitusa, astme, bronhitisa, alergija, nesanice, pneumonije, dijabetesa i sifilisa.

Za vreme Prvog svetskog rata, uz pomoć ozona lečile su se rane, gangrene i trovanja otrovnim gasovima. Još 1915. berlinski lekar dr Albert Wolff koristio je ozon u lečenju tumora kolona, cervikalnog kancera i rana od dekubita. Priroda anerobnih bakterija objašnjava zašto je ozon toliko efikasan u lečenju bakterijskih infekcija; anerobne bakterije teško mogu da prežive u prisustvu veće količine kiseonika u krvi. Ozon deluje povoljno na imunitet i uspešno se primenjuje u lečenju alergija (alergija je akumulacija tečnosti, usled čega telo ne može da upije nutrijente, što zatim izaziva druge simptome). Ozon može da ukloni arterijalni plak, a zahvaljujući njegovoj osobini da okreće proces  povezivanja kolagena, postiže se bolja prokrvljenost svih delova tela, pa svaka ćelija radi mnogo bolje. Ozonom je moguće smanjiti starosnu pigmentaciju. 

Danas je poznato da ozon može da pomogne kod AIDS-a, dijabetesa, lupusa, fibromijalgije i više od 150 drugih oboljenja. Primećeno je i da ozonoterapija pomaže u bržem oporavku pacijenata koji su pretrpeli moždani ili srčani udar (generatori ozona postali su deo uobičajene opreme nekih jedinica za urgentnu medicinu). U evropskoj Medical Society for Ozone, ozonoterapija se sa uspehom koristi u lečenju rana koje teško zarastaju, gastrointestinalnih problema, hepatitisa, kandide, alergija i urinarnih infekcija; poboljšanja su zapažena u tretiranju herpesa, artritisa, respiratornih problema, multiple skleroze, seksualno prenosivih bolesti i parazita. Ozon pozitivno deluje na smanjenje kancera krajnika, grla, prostate, jajnika, kolona i dojki.

Terapija ozonom

U ovoj terapiji ozon se u vidu gasa ili vode koristi za uništavanje patogenih mikroorganizama, poboljšanje ćelijskih funkcija i lečenje oštećenog tkiva. U prisustvu višeg nivoa kiseonika u tkivima, uništavaju se virusi i patogene bakterije, zajedno sa defektnim ćelijama tkiva. Zdrave ćelije preživljavaju i zatim se množe znatno brže, što jača imuni sistem.

Kao molekul koji sadrži višak energije, ozon je svoje mesto našao u borbi protiv depresije i hroničnog umora. Bolja isporuka kiseonika u tkiva, organe i ćelije omogućava organizmu da bude aktivniji, pošto telo u prisustvu kiseonika napreduje. 

Ozon je poznat po svom detoksikacijskom dejstvu zato što pomaže rastvaranje i eliminisanje toksina. U poslednje vreme najviše se koristi u medicinskoj kozmetici lica i tela, gde je postao popularno sredstvo za podmlađivanje i oslobađanje od celulita. Pošto se ozon može davati lokalno, njime je moguće skinuti podvaljak i naslage celulita na bedrima i stomaku (ubrzava metabolizam i sagorevanje masnih naslaga). Kada se pacijent čuva, zdravo hrani i po potrebi dopunjava tretman, lako je moguće održati postojeće stanje, pa čak ga i poboljšati.

Uloga ozona u podmlađivanju veoma je važna jer on povećava efikasnost antioksidacijskih enzima, koji zatim uništavaju višak slobodnih radikala. Podsetiću da bakterije, virusi i paraziti mogu da koegzistiraju unutar tela, ali da slobodni radikali nisu prijateljski nastrojeni i da utiču na nastanak više od 60 bolesti ili simptoma, među kojima su i sindrom hroničnog umora i moguće oštećenje DNK (prekancerogeno stanje).

Ozon preokreće mnoge faktore starenja i procese razboljevanja koji se u telu dešavaju bez pacijentovog znanja.

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.