Koja hrana ima visok indeks sitosti (S. I.)

Glad je najveći problem svih onih koji su na redukcijskim dijetetskim programima, zbog toga su naučnici klasifikovali hranu prema tome koliko nas određene namirnice zasite.

Koncept S.I., tj. indeksa sitosti, kreirala je dr. Sussane Holt sa Univerziteta u Sidneju, koje danas ima i najveću bazu podataka o glikemijskom indeksu hrane, tj. klasifikaciju hrane na osnovi brzine kojom pojedina namirnica ispušta šećer u krv. Indeks sitosti budi pažnjujer olakšava borbu protiv gojaznosti koja danas poprima razmere pandemije.

Beli hleb ima indeks sitosti 100 te sva hrana koja je manje zasitna od hleba ima indeks manji od 100, a hrana koja je više zasitna od hleba ima indeks veći od 100. Ako želimo da smršamo, treba da biramo hranu koja ima indeks sitosti viši od 100. Pitate se zašto neka hrana ima viši, a neka niži indeks sitosti?

Čarobna formula za doručak: skinite višak kilograma uz jednostavnu računicuČarobna formula za doručak: skinite višak kilograma uz jednostavnu računicuEvo smernica za sastavljanje kvalitetnog obroka koji će vas razbuditi i dati vam dovoljno energije.

Biljna vlakna produžavaju osećaj sitosti jer usporavaju varenje hrane te deluju na receptore u sistemu za varenje koji šalju signal mozgu da prestanemo da jedemo.
Mnoga istraživanja dokazuju da su proteini jedni od najzasitnijih sastojaka hrane, zato i jeste logičan brz gubitak fizičke težine osoba na visokoproteinskim dijetama.

Naučnici iz Francuske nedavno su otkrili da se tokom varenja proteina u tankom crevu proizvodi glukoza koja šalje signal mozgu da usporimo ili prestanemo da jedemo.

Jabuke, grejp i grožđe sadrže puno vode te, zbog njene količine, i oni šalju signal sitosti, ali njihov je efekt nešto kraći. Za razliku od ostale hrane koja ima visok S.I. faktor, ovo voće ne sadrži masti te se brzo vari pa zato ubrzo nakon što smo ga konzumirali osetimo glad. Stoga se ovo voće uvek preporučuje u kombinaciji sa bademima ili pirinčanim krekerima jer to produžava sitost.

S.I. faktor zavisi i od toga koliko neka hrana zauzima mesta u našem sistemu za varenje. Tako kokice, koje imaju samo 55 kalorija (manja činija), zauzimaju mnogo mesta pa nas brzo zasite.

Domaći integralni kolač sa jabukama i orasima: recept za mirišljavu i ukusnu poslasticu koju ćete brzo zavoletiDomaći integralni kolač sa jabukama i orasima: recept za mirišljavu i ukusnu poslasticu koju ćete brzo zavoletiIntergralni kolač sa jabukama koji će nas mirisom podsetiti na poslastice koje su pripremale naše bake - evo zašto će ovo postati…

Sastav hrane koju jedemo utiče na sitost pa nas sočivo i pasulj čine sitima zbog svojih fitata koji usporavaju apsorpciju nutrijenata – što je sporije varenje, duže ćemo sitost.

Brzina žvakanja utiče na sitost. Ako žvaćemo sporije, dajemo enzimima za varenje više vremena da pošalju poruku mozgu da smo siti. Sporijim žvakanjem možemo prevenirati prevelik unos kalorija.

Težina hrane u direktnoj je vezi sa osećajem sitosti – 200 g kuvanoga pasulja ima istu kalorijsku vrijednost kao i 60 g gumenih bombona. Zbog toga možemo pojesti mnogo više pasulja, a da pritom unesemo manje kalorija i budemo sitiji nego od bombona.

Izvor: Sensa

dr Lejla Kažinić Kreho

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.