Kako izgleda unutrašnji život bebe u stomaku i kako ona doživljava svet oko sebe?

Kako izgleda unutrašnji život bebe u stomaku i kako ona doživljava svet oko sebe?

Ljudi ponekada pokazuju osobine ili reakcije koje se ne mogu objasniti vaspitanjem ili genima. Već kod male dece možemo zapaziti sklonosti koje se mogu objasniti samo događajima pre rođenja. O povezanosti deteta u utrobi majke sa njenim emocijama i potrebama, kao i informacijama koje fetus dobija, razgovaramo sa dr Milom Goldner Vukov

„U mojoj dugoj psihijatrijskoj i psihoterapijskoj praksi susretala sam se sa zanimljivim ljudima čiji simptomi i ponašanja nisu mogli biti objašnjeni teorijama i intervencijama koje su meni bile poznate i koje mi, samim tim, nisu davale prave putokaze. Onda sam krenula u istraživanje i pronašla literaturu koja datira još iz sedamdesetih, osamdesetih godina prošlog veka sa dragocenim informacijama o perinatalnoj psihologiji koja dokazuje da fetus, dete, uči i pamti i da su intrauterina i prve dve godine u životu deteta izuzetno značajne za formiranje mozga. S tim u vezi, sve što se događa u intrauterinom razvoju imaće svoj uticaj, da ne kažem posledice, na ponašajnom i interpersonalnom nivou deteta, a kasnije i odrasle osobe”, objašnjava za Sensu Mila Goldner-Vukov, psihijatar, doktor medicinskih nauka, porodični i grupni terapeut. Ova svestrana žena, član Australijskog i Novozelandskog Kraljevskog Psihijatrijskog Koledža, takođe je radila kao konsultant psihijatar u Centru za perinatalnu psihijatriju u Oklandu, a ovaj intervju je plod njenog bogatog iskustva, brojne pročitane literature i dirljivih i dragih priča koje ne mogu stati u jedan razgovor.

Zdrava trudnoća sa pilatesom: Tamara Ratković otkriva koja je najveća korist od pilatesa u trudnoćiZdrava trudnoća sa pilatesom: Tamara Ratković otkriva koja je najveća korist od pilatesa u trudnoćiVežbanje i fizička aktivnost podižu nivo hormona koji utiče na ispunjenost i zadovoljstvo, poboljšavaju cirkulaciju i sprečavaju…

U literaturi o prenatalnoj psihologiji iz davnih sedamdesetih godina dopala mi se misao da je „dete aktivni putnik”, a evo šta je sve uključeno u sastavni deo njegovog uzbudljivog putovanja:

Fetus izbegava oštre delove materice.

Fetus reaguje besom i ljutnjom.

Fetus ima čulo ukusa i tačno zna šta voli, a šta ne.

Fetus može da plače.

Već posle 16 nedelja provedenih u maminom stomaku, fetus sisa prst da se umiri.

Ako je majka u stresu, dete ima vrlo oštre pokrete.

Dete čuje otkucaje majčinog srca, pokrete creva, ali i glasove i zvuke spolja.

Dete u stomaku može da čuje, vidi i poseduje emocije koje nisu na našem razvojnom nivou.

Sam čin porođaja i rođenja predstavlja prvi veliki stres za bebu: odjednom se nalazi u položaju na koji nije navikla, a onda je u sasvim novoj sredini stavljaju na ravnu površinu, što joj je takođe novitet. I bebin prvi bunt na nove uslove je plač, koji nam ujedno kazuje da je sve u redu.

Nedoumice u trudnoćiNedoumice u trudnoćiOstati u drugom stanju je privilegija i zato trudnoću treba voleti i negovati, i zajedno sa partnerom uživati u stvaranju nove,…

Izvor: Sensa

Marija Zatezalo

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.