Da li više volite slatko ili slano: evo šta se dešava u telu osobe koja voli da jede slatkiše

Zašto volimo da jedemo slatkiše - evo kako an slatko reaguju naše ćelije!

O čemu razmišljate kada osetite prvo „grickanje” nervoze u stomaku? Da li razmišljate o tehnici disanja koju valja sprovesti ili vam se u um prikrade slika mirišljavog kolača koji vam slatko obećava rešenje svih vaših problema, bar trenutno?

O hrani razmišljamo svaki dan. Ona nam je na umu i u okolnostima kada više ne moramo da je lovimo, sakupljamo i samo preživljavamo. Lagano ulazimo u period slava, proslava, zimskih dana ispunjenih lenstvovanjem i jednim pitanjem: Šta pojesti sledeće? Glad je jedan od osnovnih alarma u našem organizmu, koji nas upozorava da je vreme da svom telu obezbedimo gorivo kako bi moglo da nastavi da funkcioniše. U 21. veku mi smo okruženi hranom na svaki mogući način. Smeška nam se sa bilborda, obećava predivan provod dok cvrči sa zvučnika televizora, mami nas sa hladnih ulica u topla okrilja pekarica i fast food „draguljarnica”. Mislimo o hrani i ako vodimo računa o ishrani, a mislimo o njoj i ako smo neverovatne biološke sreće pa ne moramo da vodimo računa. Nije preterano reći da je civilizacija postala okrenuta hedonističkim uživanjima, a među njima na prvo mesto, sigurnim i slasnim koracima, izbija hrana.

Slatko ne može biti zamena za ljubavSlatko ne može biti zamena za ljubavSlatkiši imaju važni ulogu u ishrani, međutim ne treba preterivati u njihovim čarima...

Slatke priče

Zašto jedemo, koliko jedemo, zašto slano, masno ili slatko? Šta su dijete i da li ijedna daje efekat i zašto ne možemo da odolimo čokoladi? Sve su ovo pitanja na koja odgovore za nas traži Slađana Jelić, autorka knjige „Slatke priče” (Laguna). Primetićete i da je autorkino ime jestivo i slatko, a ukoliko se odlučite da neki od odgovora potražite u njenoj knjizi, nećete ostati gladni.

Kada se postavi pitanje koje ukuse najradije biramo, izbor je sledeći: slano ili slatko. Većina ljudi će se prikloniti slatkastim ukusima. I to nije iznenađujuće, budući da veliki broj istraživanja navodi da je ova sklonost kod ljudi urođena. Šta se krije u tim slatkim ukusima kojima ne možemo odoleti? Pre svega, slatka hrana je hranljiva. Naravno, ne bilo kakva slatka hrana. Naši preci su se sa prvim slatkim ukusima upoznali kroz sočno voće. Iako obiluju vitaminima i mineralima, mnoge vrste voća nažalost nemaju zanemarljive količine kalorija. Njihov sladak ukus nam daje signal da će nam određena voćka dati dovoljno šećera da stavimo u pogon mozak koji, verovali ili ne, uglavnom radi na šećer. „Sklonost prema slatkom ukusu se postepeno razvijala kroz evoluciju. Kroz vekove i vekove upotrebe hrane koju su nalazili u prirodi, ljudi su naučili da je sladak ukus dobar znak. Brzo su uvideli da im slatkasta i slatka hrana, kao što su med i voće, vrlo prija i da može da ih zasiti.”, objašnjava autorka Slađana Jelić. Kada je na civilizacijsku scenu stupio šećer u ovoj formi u kojoj ga mi danas poznajemo i koristimo, odmah je prepoznat kao zvezda među ukusima, jer su godine evolucije stvorile asocijativnu vezu između slatkog i hranljivog.

„Osim svojih bioloških prednosti, slatki ukusi imaju tu odliku da su ujedno i najblaži. Slano, kiselo, ljuto? Svi ovi ukusi su jači. Osim toga, i ukus prve hrane, majčinog mleka je slatkast. Osim jakog osećaja zadovoljstva koje sladak ukus izaziva, moć ovog ukusa ogleda se i u tome što smanjuje doživljaj bola. To svojstvo imaju sve vrste slatke hrane.”, kaže se dalje u knjizi na temu naše opsednutosti slatkim ukusima.

Međutim, ogromna evolutivna prednost čoveka jeste u tome što je svaštojed i što ima prilagodljiva čula koja mogu da cene sve vrste ukusa. Ovo je vrlo važno, jer je za optimalno funkcionisanje organizma neophodno oko 40 hranljivih materija koje se nalaze u različitim namirnicama. Ovo je ujedno i odgovor na pitanje da li možemo biti zdravi ako danima jedemo samo borovnice, ili lubenice, ili meso. Raznovrsna ishrana je važna za fizičko, ali i psihološko zdravlje čoveka. Zato kada ove sezone sednete za bogatu slavsku trpezu imajte u vidu da je svaka namirnica potrebna – ali u ograničenim količinama.

Šta nas sve mami ka hrani?

Naše čulo ukusa je moćan alat u dostizanju sreće. Međutim, nije samo ukus taj koji nas mami da zagrizemo neku hranu. Važni elementi koje ne smemo izostaviti su i miris, toplota, kao i tekstura hrane. Kakvu god poslasticu da stavimo u usta kada smo prehlađeni, nećemo doživeti to slatko prosvetljenje kao inače.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.