Alexander tehnika za tinejdžere

Samo odlukom da usporimo, sagledamo situaciju, i razmislimo o narednom koraku, možemo naučiti da bolje koristimo svoje telo i oslobodimo ga nepotrebne tenzije.

Profesor Richard Brennan u svojoj knjizi Alexander tehnika govori o tri vrste stresa sa kojima se ljudi, ali posebno tinejdžeri generalno susreću i objašnjava kako se upotrebom ove tehnike možemo osloboditi ne samo fizičke napetosti, nego i emotivnih i mentalnih opterećenja koje uvek nosimo sa sobom ma gde krenuli, i koja vrše veliki uticaj na odluke koje donosimo svakodnevno.  Alexander tehnika (AT) nas uči da svi mi posedujemo slobodnu volju da odaberemo šta je dobro za nas - nismo u obavezi da svaki put odreagujemo po modelu navike koju posedujemo! To nas dovodi do svesnog reagovanja u datom momentu, kako fizički, tako i mentalno i emotivno. Samo odlukom da usporimo, sagledamo situaciju, i razmislimo o narednom koraku, možemo naučiti da bolje koristimo svoje telo i oslobodimo ga nepotrebne tenzije. Relaksacija koju osetimo, reflektovaće se na naš mentalni stav, bićemo smireniji i srećniji.

Fizički stres: Sve vuče korene iz detinjstva pa tako i naš stav tj. držanje tela. Deca uče tako što kopiraju ponašanja iz svog okruženja, bez svesti o tome da li je to dobro ili loše. Navike odraslih, koje dete usvoji u ranoj maladosti, mogu se pojaviti kao alarmantne tek nakon dvadeset ili trideset godina. Ali ono što nije teško da uočimo, jeste razlika između deteta predškolskog uzrasta i završnog razreda čak i osnovne škole. Deca uzrasta šest, sedam godina stupaju u školu sa širokim osmehom, svetlošću u očima, prelepim držanjem, lakoćom u pokretu; obično su raspoložena za razgovor, željna znanja i entuzijasti po pitanju života uopšte. Do trenutka okončanja škole ta slika se menja u tinejdžere koji teško ikoga gledaju u oči, spuštenih ramena, iskrivljene kičme; najčešće su veći deo vremena lenji da se pokrenu i ostavljaju utisak neraspoložene osobe...

Vežba za pravilno sedenje: Naše telo je predviđeno za sedenje i pravilnom raspodelom težine gornjeg dela tela na sedalne kosti možemo olakšati dug period sedenja tokom časova ili predavanja. Vežbajte da pravilno mapirate položaj sedalnih kostiju u okviru vašeg tela tako što ćete sesti na svoje šake, dlanovima okrenutim ka sedalnom delu, i opuštajući gornji deo tela, osetite i locirajte sedalne kosti. Lagano izvucite ruke, ali svesno ostanite da sedite na njima. Takav način sedenja ne opterećuje kičmeni stub i ne dovodi do nepotrebne tenzije u mišićima.

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.