Moderno proučavanje joge

Zašto se tako često dešava da neko prikazuje neku vrstu joge kao jedinu pravu i baca sumnju na druge vrste joge...

Naučnici koji se bave ovim, novim pristupom jogi, okupljeni su oko organizacije Proučavanje moderne joge (Modern Yoga Research). Razgovarali smo sa jednim od njih, Markom Singltonom, nosiocem doktorata na temu moderne joge na Univerzitetu u Kembridžu, autorom knjige "Telo joge: Poreklo modernog bavljenja položajima (Yoga Body: The Origins of Modern Posture Practice)", koja je izazvala veliku pažnju kada je objavljena pre dve godine, jer dovodi u pitanje verodostojnost nekih tvrdnji koje možemo čuti od brojnih učitelja joge. Singlton nije "samo" naučnik, već i neko ko je u jogu uključen praktično: i sam je nekada davao časove joge, kao sertifikovani instruktor Ajengar i Satjananda škola.

Kako možemo razlikovati modernu od klasične joge?

Mislim da ne možemo. Nema jasne linije ili nekog zida između moderne joge i nečega što možemo nazvati ne-moderna joga, ili možda klasična joga. Ali, termin "moderna joga" jeste korisna teorijska kategorija za gledanje na stvari koje su prethodno ostale skrivene od akademskog pogleda. U 18. i 19. veku postojalo je veliko interesovanje naučnika iz Evrope i Amerike za indijski religiozni život, uključujući i jogu, ali oni su imali sklonost da stavljaju naglasak na tekstualno proučavanje, verovatno iz navike koju su razvili klasicisti, proučavanjem grčkih i rimskih tekstova, jer je to bio jedini raspoloživ način da saznaju nešto o njihovom svetu. Postojala je ideja da je joga filozofska i klasična na određeni način, isto kao što su to bili drevna Grčka i Rim. Negativni rezultat ovog pogleda bio je da praktični, živi izraz, ono što je izgledalo kao sporedni izraz joge, poput hatha joge, bude zanemaren u korist klasične joge, koja je konstrukt modernog vremena, na osnovu filozofskog čitanja Patanjđalija i njegovih Jogasutri.

Jogasutre dakle nisu toliko značajne kada je u pitanju joga kao ukupni fenomen?

Da, bilo je i mnogo drugih tradicija joge i tekstova koji su izvesno bili mnogo važniji nego oni koje nalazimo u Jogasutrama. I da, ima ličnosti koje su mnogo važnije od Patanjđalija. Ima i nekih naučnika, poput D. G. Vajta, koji tvrde da tradicija Jogasutri nije ni postojala, nakon dostignutog zenita. Patanjđali sigurno nije "otac joge" i nije bio nekada popularan kao što je to danas.

Imamo zatim i problem interpretacije i prevoda određenih tekstova, zar ne?

Zavisi od teksta o kojem je reč. Neki tekstovi su posebno opskurni, dok neki nisu. Format sutre je posebno sažet, pa je prilično teško, ako ne i nemoguće razumeti sutre bez komentara, bez bašje (bhashya). Neki naučnici, poput Filipa Masa (P. A. Maas), tvrde da su Jogasutre i bašja dela istog autora. Zatim, imamo primer jogičkih položaja, kod kojih je teško razumeti o čemu se radi. Ako pratite uputstva iz klasičnih priručnika za jogu u vezi sa položajima, možete ih shvatiti na više načina, a nekad i nemaju mnogo smisla.

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.