Kako nas ugrožava osećaj povređenosti i kako nam joga pomaže da ga se oslobodimo

Problem osećaja povređenosti je što to ne vidimo kao negativnu emociju.

Postoje dva tipa ljudi: prvi, koji kada osete otrov u ustima, ispljunu taj otrov bez obzira šta i ko se nalazi ispred njih, i drugi, koji ga progutaju. Otrov je, naravno, metafora za sve ono što nas truje, za sve one okolnosti i ponašanja drugih koje nas ugrožavaju. Cilj joge nije da na agresiju odgovaramo agresijom, niti da agresiju usmerimo ka sebi, gutajući i potiskujući ono što nas boli, plaši i ugrožava.

Cilj joge je da pronađemo treći put, da umemo pročistiti ono što dolazi spolja, da promenimo percepciju, utisak, kvalitet onoga što dolazi do nas pre nego što progutamo. O tome se puno priča i na asertivnim treninzima koji postaju sve popularniji. Ono što se često dobija na asertivnim trenzima kao tehnike kojima pronalazimo pravu meru između agresivnosti (koja ugrožava druge) i pasivnosti (koja ugrožava nas) ima isti cilj, ali ne i efekat kao joga.

Jer, asertivni treninzi rade sa ispoljavanjem, sa načinom na koji delujemo prema drugima. Agresivne tipove ličnosti uče uvažavanju drugih, a pasivne tipove uvažavanju sebe. Međutim, ne dotiču uzroke, pa se asertivnost često pretvara u pasivnu agresiju i ljubazne reči koje u sebi kriju potisnute negativne emocije. Problem pasivne agresije je veći nego problem otvorene agresije, jer je lakše odbraniti se od otvorenog napada. Pasivna agresija nas ugrožava na suptilnijem nivou jer izaziva loš osećaj kroz nametnutu krivicu, što mnogo duže i pogubnije deluje na nas. A to je pravi uvod u ono o čemu hoću da pišem.

Najjednostavnija joga vežba koju svako može da uradi: balasana vraća kičmu u krivinu novorođenčeta...

Tema je široka, pa ću je usmeriti ka jednom osećaju, koji je dominantan kod drugog tipa ljudi, onih koji primarno gutaju otrove, koji spolja reaguju pasivno, povlačenjem. Odgovor na napad koji dolazi od drugih i okolnosti kod tog tipa ljudi je potisnuta agresija i agresija koja se usmerava ka unutra. Da li je uzrok takvom reagovanju osećaj za druge, potreba da ih sačuvamo, odbijanje da povređujemo, ili je pak u pitanju slabost, strah, linija manjeg otpora, nebitno je za ovu priču.

Bitno je shvatiti da je i taj način, kao i suprotni, kad uzvraćamo istom merom, pogrešan. Pogrešan je jer truje, troši, i šteti. I vodi čitavam nizu psihosomatskih bolesti. Osećaj koji se jako često javlja kod tog tipa ljudi je osećaj povređenosti. Problem osećaja povređenosti je što to ne vidimo kao negativnu emociju. Kada pričamo o besu, mržnji, zavisti, ljubomori, strahu ili nemoći tu negde svi znamo da pričamo o negativnim emocijama i onome čega se treba rešiti. Niko normalan svesno ne održava stanje besa, mržnje, ljubomore jer ih doživljava kao nešto loše. Međutim, osećaj povređenosti je drugačiji.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.