Živo zdravlje iz biljaka

Osim u povećanju imuniteta, presna ishrana pokazala je i rezultate u tretiranju neinfektivnih bolesti, poput dijabetesa i kardiovaskularnih oboljenja, što je i logičan rezultat ishrane bez rafinisanih šećera i životinjskih masnoća.

„Raw food diet”, ili presna biljna ishrana, stiče sve veću popularnost. Iako nekima izgleda kao trenutna „moda”, presna biljna ishrana ima dugu istoriju. Prvi raw food-isti, poput Ann Wigmore ili Herbert M. Sheltona, još su u prvoj polovini 20. veka promovisali povratak nekuvanoj biljnoj hrani. Naša sagovornica, Irena Barrett, savetnica je za ishranu presnom biljnom hranom, sertifikovana od strane Ekaya Institute of Living Food Education iz Kalifornije. Irena je inače „naše gore list” i živi u Kanadi. Njen uzor je dr Gabriel Cousens, pokretač centra za lečenje biljnom hranom „Tree Of Life”, doktor konvencionalne i naturopatske medicine i jedan od najvećih autoriteta u raw food pokretu. Irena učenje dr Cousensa sažima na sledeći način: „Mikrobi nisu uzroci bolesti, već je problem zapravo u terenu, odnosno našem organizmu koji je izmenjen nepravilnom ishranom i tako pogodan za razvoj bolesti. Ako kiseli pH našeg tela, nastao konzumiranjem kuvane hrane, promenimo u alkalni, unošenjem isključivo presne hrane, onemogućićemo mikrobima da se razvijaju”.

Moćni eznimi, hlorofil i biofotoni

Osim u povećanju imuniteta, presna ishrana pokazala je i rezultate u tretiranju neinfektivnih bolesti, poput dijabetesa i kardiovaskularnih oboljenja, što je i logičan rezultat ishrane bez rafinisanih šećera i životinjskih masnoća. Međutim, presna ishrana može da spreči i, kako tvrde njeni promoteri, čak da leči mnoge teže bolesti, poput raka. Ključ je u važnom sastojku hrane kojem zvanični nutricionisti ne pridaju značaj, a to su eznimi - aktivne supstance u biljkama, koje učestvuju u njihovom varenju. Naše telo takođe proizvodi enzime i oni imaju vitalnu ulogu u mnogim važnim procesima u organizmu. „Kada jedemo kuvanu hranu, moramo da pozajmljujemo sopstvene enzime iz zaliha u našem telu. Kada pankreas, žlezde ili kosti osiromaše zbog pozajmljenih enzima, ovi organi slabe i postaju pogodna podloga za razvoj bolesti”, objašnjava Irena.

Posebno mesto u presnoj ishrani ima zeleno lisnato povrće, a najvažniji sastojak u njemu je hlorofil. „Hlorofil je nosilac dragocenog kiseonika i uzimanjem biljne hrane, konzumiramo i ovaj kiseonik. Hlorofil na prirodan način pomaže čišćenje i obnavljanje, odnosno neutralizaciju toksina”, kaže Irena.

Još jedna bitna stvar u presnoj hrani su biofotoni. Biljke upijaju sunčevu energiju, fotone sunca, i u sebi stvaraju biofotone. Uzimanjem lisnatog povrća, mi direktno unosimo biofotone i energiju sunca u sebe. Ta energija je u mesu nepostojeća, a u kuvanoj biljnoj hrani ubijena.

Zeleno lišće (raštan, blitva, kelj, itd.) treba da se jede termički neobrađeno. Budući da mnogi nisu navikli na ukus i ne mogu da unesu dovoljne količine, kako bi osetili blagodeti, preporučuje se konzumiranje tzv. zelenih sokova, u kojima se lišće meša s nekim slatkastim voćem, poput jabuke. Za njihovo pripremanje je potreban specijalan sokovnik koji, za razliku od klasičnih aparata, radi sa malim brojem obrtaja i ne zagreva sok iznad 45 C (iznad ove temperature već počinje uništavanje enzima). Ovi sokovnici se ne prodaju kod nas i veoma su skupi. Ali, to nije razlog za odustajanje, jer sastojke možete samleti u klasičnom blenderu, a zatim procediti kroz gazu. Posebno su blagotvorni sokovi od pšenične trave.

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.