Uživanje u mušmulama

Starinsko, "seosko" voće se danas retko viđa po pijacama i prodavnicama, a pravi je delikates.

Kako je došlo do toga da mušmula padne u zaborav, nakon velike popularnosti u Evropi u doba engleske kraljice Viktorije, nije mi poznato. Verovatno je to iz razloga što je ovo voće, poreklom iz jugoistočne Evrope (dakle iz naših krajeva), prilično neugledno u odnosu na uglancano voće koje danas viđamo po supermarketima, i koje je u ovo moderno doba istisnulo "starinsko" voće (drugi slučaj je dunja, o kojoj ću pisati nešto više u idućem broju).

Mušmula se neko vreme i kod nas održavala kao "seosko" voće, koje možemo samo da uberemo u retkim prilikama, ali koje se ne prodaje u gradu. Razlog je verovatno taj što se mušmula, ako je zrela, ne transportuje jednostavno: previše je mekana, a ljuska joj je tanka i lako puca. Tako je došlo do toga da su nam banane iz daleka poznatije nego naša rođena mušmula. Pitajte nekog klinca šta je mušmula i pogledaće vas belo. Po meni, to je baš šteta. I sam sam se gadio mušmule kao dete, kada bih video nekog od uvrnutih matoraca kako uživa u njoj punom slašću (sličan osećaj sam imao i kad sam gledao kako glođu nogice od kokoške).

Dok jednog dana, oko tridesete, ne otkrih mušmulu u svoj njenoj lepoti. Zaista nema lepšeg zaslađenja, nego kada počnu prvi mrazevi, koji su neophodni da mušmula sasvim "sazri", pa da se čovek obruši na ovu voćku. Još ako i dalje steže mraz, pa možete da je oljuštite i onako polusmrzlu da je gustirate kao najlepši voćni sladoled... Za one koji slučajno ne znaju, mušmula ima ukus najslađeg pirea od kuvanih jabuka, a kažu i da je u srodstvu sa jabukom. Ali avaj, nekima smeta što u tom "pireu" ima i 5 jako velikih koštica, pa čovek mora da ih pljucka i onda celo jedenje mušmula nije nimalo "fino".

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.