Šta smete a šta ne smete da radite kad spremate jela od krompira

Da bi kuvani ili pečeni krompir bio što ukusniji, neophodno je i da budu pripremljeni na pravi način.

Krompir je u Evropu stigao oko 1570. godine iz vlažnih i prohladnih delova Južne Amerike, a danas uzgoj krompira prednjači među svim drugim povrćem na svetu. Iako možda nije najhranjivija vrsta povrća, zauzima važno mesto u ishrani Evropljana pa smatram da je bitno tom povrću posvetiti pažnju koju zaslužuje!

Savetujem da pažljivo pročitate savete koji slede jer iako krompir verovatno jedete i pripremate ceo život, sigurno ne znate mnoge trikove koje treba zapamtiti kako bi svako jelo od krompira bilo upravo onakvo kakvo želite!

Mladi krompir vadi se ispod sveže i zelene stabljike tokom leta, a krtola je sočna i slatka, s nižim udelom skroba i lako istruli. Zreli krompir se vadi u jesen, ali pre toga nadzemna biljka se uklanja i krompir se ako su vremenski uslovi povoljni, ostavlja u zemlji još nekoliko nedelja da potpuno sazri i da mu kora odeblja.

Veganski recept: krompir salata sa šargarepom, celerom i peršunom...

Krompir se na tamnom mestu može čuvati mesecima, a idealna temperatura čuvanja je od 7 do 10 stepeni. Na višim temperaturama proklijaće ili istruliti, a temperatura ispod 7 °C remeti metabolizam krompira razlažući skrob na šećere.

Sve vrste krompira su dobar izvor energije i vitamina C. Žute vrste sadrže i karotenoide, a ljubičaste i plave antioksidans antocijanin. Krompir akumulira i potencijalno opasne količine alkaloida (toksin gorkog ukusa, otrovan kad se konzumira u većim količinama) pa bi zbog toga svaki zeleni krompir obavezno trebalo baciti, kao i klice krompira, a i svaki krompir koji je gorak.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.