So – najmudriji začin

Izgleda da nam više one dve teglice na kojima piše „krupna” i „sitna”, nisu dovoljne za najmudriji začin u kuhinji. Havajska crna vulkanska i ružičasta peruanska, drevna himalajska, siva bretanjska, dimljena morska, samo su neke od vrsta soli koje se razlikuju po obliku, boji i ukusu.

Otkriće soli odigralo je veliku ulogu u razvoju civilizacije. Upotreba soli je otklonila problem dostupnosti hrane u zavisnosti od godišnjeg doba i omogućila transport hrane na veće udaljenosti. Pošto je u ranijim epohama so bila slabo dostupna postala je izuzetno vredna roba.

Sve do početka 20. veka, so je bila uzrok mnogih ratova i osvajanja. Trgovina solju često je bila predmet oporezivanja, a pretpostavlja se da je to počelo već 2000 godina p.n.e. u Kini. Rimljani su izuzetno cenili so i deo vojničkih plata isplaćivan je solju. Reč salarium koja na latinskom znači so je koren reči plata u mnogim evropskim jezicima. Neke civilizacije kao što je Janomamo, starosedeoci Brazila i Venecuele, ne koriste so u ishrani.

Soli se dele na prirodne, rafinisane i jodizovane. Svaki zaseban tip soli ima jedinstven sadržaj minerala što im daje jedinstven ukus. Prirodne soli su kamene (mineralne) i morske. Iako je morska so dragocena namirnica korisna je samo ako se koristi u malim količinama, 1 kašicica dnevno ili 2 grama. Većina nas troši previše soli, a svoje navike možemo promeniti tako što ćemo upotrebljavati više sušenog ili začinskog bilja.

Krupna morska so (Sale Grosso) je veći gotov kristal morske soli. U većini recepata preporučuje se upotreba sitne soli, međutim, mnogi profesionalni kuvari preferiraju krupnu so, jer se njena količina lakše može meriti prstima, a i odlična je osnova za pripremu raznih začinskih mešavina. Krupna so je otporna na vlagu, tako da se ne grudva i lako se čuva.

Pahuljice morske soli (Flake Salt) predstavljaju oblik morske soli kristalnosvetle boje i oblika snežnih pahulja. Razlog za to je što voda iz okeana ili mora isparava putem prirodnih procesa uz pomoć vetra i sunca. Nakon što voda ispari, ostaci se i dalje zagrevaju uzrokujući formiranje pahuljica.

Italijanska morska so nastaje putem tradicionalne mediteranske metode isparavanja. So se prikuplja ručno iz Sredozemnog mora i ima visok sadržaj mnogih minerala. Ovu so je posebno dobro koristiti za pripremu sosova, kao i u salatama.

Dimljena morska so je vrsta morske soli koja se malo razlikuje od svih ostalih. Morska so je dimljena iznad vatre upaljenih drva, čime se dodaje ukus dima kristalima soli. Dimljena morska so je sve popularnija i koristi se u raznim jela poput mesa i ribe, testenine, salate, pa čak i supe.

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.