Pravila hrono ishrane

Hranu treba jesti u zavisnosti od doba dana, jer naše telo luči različite hormone i enzime u toku dana, prateći svoj prirodni bioritam.

U poplavi različitih sistema dijeta i pravila ishrane, mnogi ljudi ostaju zbunjeni i pomalo izgubljeni. Gojaznost i bolesti poput visokog krvnog pritiska, povišenog holesterola, dijabetesa i drugih, postale su skoro normalna pojava. Pored stresa, loše navike i zastarela kultura ishrane su najčešći uzroci ovih oboljenja. Neka uvrežena mišljenja i stare navike je teško promeniti. Međutim, nova otkrića na polju anti-aging medicine i nutricionizma uopšte, ukazuju na veoma bitna pravila koja treba poštovati prilikom unosa hrane. Najvažnije od njih je da treba pratiti sopstveni bioritam koji je uslovljen smenom dana i noći.

Francuski nutricionista dr Alain Delabos je još 1986. godine uspostavio osnovne principe hrononutricije, a oni su dopunjavani i obogaćivani sve do današnjih dana.

Suština je u sledećem: hranu treba jesti u zavisnosti od doba dana, jer naše telo luči različite hormone i enzime u toku dana, prateći svoj prirodni bioritam. Na taj način unosićemo hranu koja odgovara enzimima za varenje u datom trenutku i omogućićemo njenu maksimalnu iskorišćenost. Takođe, postoje i određena pravila vezana za kombinovanje namirnica, a najvažnije je da proteine i ugljene hidrate treba razdvojiti prilikom ručka i večere, jer tada enzimi potrebni za razlaganje jedne vrste namirnica blokiraju ove druge u svom radu.

Osnovni principi hrononutricije koje je otkrio dr Alain Delabos su dopunjeni, izmenjeni i prilagođeni našem podneblju kroz osmogodišnji rad dr Ane Gifing, stručnjaka u oblasti anti-aging medicine i tvorca „Anti-aging diagnostic centra“ u Beogradu (www.drgifing.com). Zahvaljujući programu ishrane posebno prilagođenom za potrebe ljudi sa našeg podneblja, nekoliko hiljada pacijenata doktorke Ane Gifing je uspelo izlečiti mnoga metabolička stanja, kao i regulisati smanjenje, ili neophodno povećanje telesne mase.

„Koncept hrononutricije zasniva se na tome da određene grupe namirnica, koje su nosioci energetskih i gradivnih vrednosti, tolerišemo različito u odnosu na doba dana. Samo ime hronos nutricia znači vremenska ishrana, dakle ishrana prilagođena dobu dana. Cilj ovakvog načina ishrane je poboljšanje biometrijskih vrednosti, tj. procenta masnoća, vrednosti proteina, minerala, nivoa mišićne mase, bazične kondicije itd. Ujutro, kada je hormonska aktivnost insulina najjača, najbolje tolerišemo energetske vrste namirnica, poput proizvoda od žitarica kao što su dvopek, kifle, i proizvoda koji sadrže mlečne masti poput kisele pavlake.

Za ručak i večeru koncept obroka je manje-više isti. On se sastoji od mesa ili jaja koji zbog animalnih proteina imaju gradivnu komponentu i povrća koje je bogato vitaminima, mineralima i biljnim vlaknima. Celokupna psihofizička aktivnost čoveka podređena je dnevnoj svetlosti. Mi smo dnevna bića. Prema tome, najbolje je da doručkujemo ujutro, oko 8h. Poželjno je da obroci budu u isto vreme svakoga dana i da razmak između obroka bude minimum 4 sata, kako bi se smirila pankreasna aktivnost“, objašnjava Jovo Knežević, nutricionista Anti-aging diagnostic centra.

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.