Jagode – voće zaljubljenih

Uživanje u voću zaljubljenih pravi je hedonistički doživljaj. I ne zaboravite! Najukusnije su one koje dozrevaju u našem podneblju

Jagode su plodovi niske grmovite biljke koja raste u prirodi, ali se i gaji. Zanimljivo je da jagode pripadaju porodici Rosaceae (ruže). Prvi zapisi o njima sežu u doba Rimskog carstva. U srednjem veku na dvoru Luja XIV prvi put je organizovan uzgoj, a u 18. veku počinje sistematsko sađenje jagoda nakon stvaranja hibrida Fragaria ananassa. Proizvodnja je proširena polovinom 20. veka nakon razvoja novih sorti i tehnologija.

Kao voće zaljubljenih, jagoda je u svetu prisutna već vekovima. Zašto zaljubljenih? Pa recite mi jednu osobu kojoj jagoda nije među prvim asocijacijama kad je upitate o romantici ili voljenoj osobi. Njeni plodovi pružaju uživanje milionima ljudi širom sveta. Bile one sveže, domaće, uvozne, skupe ili jeftine, bilo da ih volite ili ne volite, neizbežna su dekoracija na ulicama i pijacama.

U maju naše pijace počinju da se pune jagodama. Trenutno nema nijedne tezge s voćem koja ne nudi i jagode. Na mnogim prometnim mestima u gradovima štandovi s jagodama niču kao pečurke posle kiše. Prvo su to bile uvozne, a onda i naše domaće jagode. Lepo složene crvene korpice prijatne su za oko. Okrugle i sveže, jagode mame poglede svojim prepoznatljivim slatkastim mirisom. Dok ih jedemo, neretko nas vraćaju u detinjstvo.

Postoji nekoliko sorti gotovo jednako kvalitetnih jagoda: miss, clery, marmolada, elsanta, madeleine, maya i alba. Sve su vrlo prijatnog ukusa, a naš favorit je definitivno clery – sorta koja dozreva veoma rano, nekoliko dana pre marmolade i zato je pogodna za hladnija podneblja kontinentalne Evrope. Lišće joj je intenzivno zeleno i vrlo svetlo, a produktivnost velika. Plod je izduženog konusnog oblika, jarkocrven i otporan na rukovanje i prevoz. Plodovi su veliki, mirisni, slatki, ujednačenog oblika i odličnih organoleptičkih svojstava.

Kupujmo domaće, definitivno je jedna od boljih propagandnih poruka, a najbolje je primeniti kad su u pitanju jagode, iako je i većina drugih vrsta domaćeg voća mnogo kvalitetnija od voća iz uvoza. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga što su najkasnije dva dana nakon berbe na našem stolu. A one uvozne barem toliko putuju do nas, a gde je onda još sortiranje, pa veleprodaja, pa prodaja... Jagodu danas komercijalno uzgajaju brojni proizvođači.

Ako se uzgaja u plastenicima i staklenicima, svaka sadnica okružena je plastikom kako se njeni slasni plodovi ne bi zaprljali u dodiru sa zemljom i kako bi bio sprečen razvoj korova. To su idealni uslovi za rast jer se neprekidno održava približno ista temperatura i vlaga tla. Proizvođača je sve više, uvoznika takođe, pa zato sa nestrpljenjem očekujemo ekološke markice kako bismo mogli da budemo sigurni u poreklo omiljenog voća.

Jagode nisu samo hedonistički doživljaj, one su i bogat izvor folata (jednim obrokom jagoda osiguravamo 20 posto preporučenih dnevnih potreba) i vitamina C (jednim obrokom osiguravamo 140 posto preporučenih dnevnih potreba), a sadrže i biljne fenole koji, zajedno sa antioksidansima, smanjuju rizik od karcinoma i srčanih oboljenja. Nadalje, dobar su izvor vlakana (jednim obrokom osiguravamo 20 posto preporučenih dnevnih potreba), koja blagotvorno deluju na probavni sistem, snižavaju holesterol u krvi, smanjuju rizik od srčanih bolesti i štite od karcinoma debelog creva. Dakle, uz to što su ukusne, jagode su i zdrave.

Prema piramidi pravilne ishrane koju su napravili svetski stručnjaci, preporučeno je konzumiranje dva do četiri obroka voća na dan. Kao jedinica obroka uzima se 8 jagoda srednje veličine, što je približno 150 g. Energetska vrednost po obroku je 50 kcal.

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.