Isceljujuća moć hrane

Po obliku voća i povrća nekad su intuitivno zaključivali kom delu tela neka namirnica može da pomogne. Danas se ta verovanja potvrdjuju, a jedna od teorija o tome naziva se doktrina potpisa.

Mnoge drevne civilizacije posmatrale su hranu kao lek za telo, um i dušu. Vračevi i starešine zajednica posmatrali su pažljivo biljke i intuitivno dolazili do zaključka kojem delu tela one mogu da pomognu. U savremenom svetu odavno smo odsečeni od prirode i takve mudrosti. Isceljujuća moc prirode i hrane danas zvuči kao narodna bajka. Na sreću, nova istraživanja sve više potkrepljuju intuitivno znanje davnih mudraca. Naučna istraživanja i njihovi rezultati, začudo, u potpunosti se poklapaju s nekoliko teorija na koje se oslanjaju herbalisti i homeopate. Jedna od njih je takozvana doktrina potpisa, koja vodi poreklo od herbalista iz vremena antičkog lekara Galena, a tokom istorije inspirisala je ljude poput alhemičara Paracelzusa ili mistika Jakoba Bemea. „Potpis” u ovom smislu znači oznaka prirode.

Doktrina potpisa u osnovi podrazumeva da su ljudi deo prirode, nikako odvojeni od nje, a ta se povezanost pokazuje i u spoljašnjem izgledu. Stoga, kažu, način na koji hrana utiče na telo mogao bi da se ogleda u sličnosti hrane i delova ljudskog tela. Kategorišući telo u donji deo, torzo i glavu, zagovornici ove teorije kažu da hrana u prirodi odgovara odredjenim delovima tela, u zavisnosti od toga gde je rasla: ispod zemlje (korenje), na zemlji (stabljike) ili iznad zemlje (lišće i plodovi).

Paradajz za srce

U novije vreme ova se teorija razvija i dalje. Uočeno je da većina jestivih biljaka ima unutrašnju strukturu poput nekih organa i da je to signal kojim nam priroda otkriva korisnost svojih plodova. Ova teorija ograničena je na prirodnu i nepreradjenu hranu, budući da ona raste onako kako je to zamislila priroda. Ako želite da se igrate zagonetki, zapitajte se šta je to meko, crveno i ima četiri komore ispunjene tečnošću?

To može da zvuči kao zagonetka, ali ako odgovorite srce ili paradajz, u oba slučaja ćete biti u pravu. Stare civilizacije znale su ne samo da paradajz izgleda kao srce nego i da je blagotvoran u lečenju i balansiranju tegoba vezanih za srce. Zanimljivo, paradajz se nekada smatrao afrodizijakom, a nazivali su ga i „ljubavnom jabukom“, što svakako ima veze sa srcem. Moderne studije otkrivaju da paradajz sadrži likopen (snažni antioksidans), koji sprečava zgrušavanje krvi. Kombinacija likopena i drugih fitonutrijenata u paradajzu dobra je za srce i zato je paradajz dobar za osobe koje imaju previše masnoća u krvi i sužene krvne sudove, pa su stoga izložene povećanom riziku stvaranja krvnih ugrušaka.

Nedavna studija s Harvarda pokazala je da svakodnevno konzumiranje paradajza smanjuje obolevanje od srčanih bolesti za čak 30 posto. Druga je pak studija pokazala da dodavanje paradajza u ishranu samo tokom jedne nedelje udvostručuje visinu likopena u organizmu. Uz to, smanjuje i oksidaciju u telu, a to je dobro za cirkulaciju i funkciju srca. Jedno desetogodišnje istraživanje pokazalo je da organski odgajen paradajz ima viši nivo flavonoida koji štite od bolesti srca od uobičajeno gajenog paradajza, što je u skladu s idejom doktrine potpisa.

Groždje takodje smanjuje rizik od srčanih bolesti. Crveni grozd oblikom nalikuje srcu, a svako pojedinačno zrno krvnoj ćeliji. Istraživači u Velikoj Britaniji otkrili su da polifenoli u koži groždja, ali i u crnom vinu, pomažu u sprečavanju srčanih bolesti. Jedan od tih polifenola, poznat pod skraćenicom OPC, ima antioksidantno dejstvo i do 50 puta jače od vitamina C, pa dokazano jača zidove krvnih žila, čime potpomaže zdravlje kardiovaskularnog sistema. Amerikanci su nedavno otkrili i snagu resveratrola, supstance iz tamnog groždja koja ima antioksidativno i anti-aging dejstvo.

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.