U kojoj meri podržavamo sami sebe: proverite kolika je moć autosugestije

Pre nego što odredimo meru samopodrške, potrebno je da odgovorimo na najjednostavnije pitanje: da li mi sebe uopšte podržavamo?

Podrška je izuzetno važna, svima nama. Svi mi bar s vremena na vreme, treba da čujemo ono „možeš ti to!“ ili „samo napred!“ ili, prosto i jednostavno, „podržavam te.“ Od nekoga. Od sebe. Međutim, izgleda da smo skloni omalovažavanju ideja, snova i želja. I tuđih...i svojih. Nekako nam je lakše da potcenimo sve ono dobro što nam padne na pamet ili o čemu maštamo, nego da sami sebe potapšemo po ramenu i gurnemo napred, nego da u sebe verujemo.

Često se dešava da podrška drugih, onda kada nam je potrebna, izostane. Treba nam, a nema je. I to je tako. Na to ne možemo (baš uvek) da utičemo. Ono na šta, pak, možemo uvek da utičemo jeste naš lični odnos prema nama samima i svemu što sa sobom i u sebi nosimo. Možemo da utičemo na svoj stav prema našim sopstvenim težnjama, čežnjama, željama, snovima, potrebama, sposobnostima, vrednostima i verovanjima. Da li ćemo stvarno sebi da dozvolimo da zbog tuđeg nerazumevanja naših snova od istih tih snova odustanemo? Da odustanemo od naših snova u koje drugi ne veruju? Da odustanemo od sebe zbog drugih. Kakvu nam to korist donosi? Nikakvu.

Ovo se odnosi na sve sfere života, ne samo na poslovnu ili ljubavnu ili porodičnu. Podrška nam je potrebna na svim poljima, u različitim fazama života, dok prolazimo i kroz lepe i kroz manje lepe stvari, dok letimo kroz lakoće ali i dok se vučemo kroz težine postojanja. Svega tu ima i baš zato je važno da budemo sposobni da sebe osnažimo i podržimo onda kada nema nikoga ko će to umesto nas da uradi. Moramo da verujemo da nešto možemo, pa makar svi ljudi u svemiru mislili da ne možemo.

Kako da sprovedete svoje odluke, dosledno i svakodnevno: ovo je tajna koju znaju samo majstori samodisciplineKako da sprovedete svoje odluke, dosledno i svakodnevno: ovo je tajna koju znaju samo majstori samodisciplineKada nam opadne entuzijazam, tada bi u pomoć trebalo da priskoči naša samodisciplina!

Društvene mreže donose nam pozitivne stavove i misli (drugih ljudi) koje na dnevnom nivou čitamo, lajkujemo, možda i šerujemo ili sejvujemo, ali od lajkova i šerovanja nema[mo] ništa ako se na tome sve završi. Šta se desi nakon tog našeg lajka? To je ono što je važno. Kako mi tačno koristimo to što smo lajkovali? Kako (motivacionu) objavu koju smo lajkovali stavljamo u pogon? Kakvu korist imamo od nje ako je stvarno ne usvojimo i primenimo u realnom, pravom životu...onom životu koji živimo kada ne gledamo u displej pametnog telefona ili u ekran pametnog televizora.

Često se dešava da smo motivisani i inspirisani samo kada smo izloženi pozitivnim vibracijama drugih ljudi. Tada sve hoćemo, imamo utisak da sve možemo, krila nam izrastu, odletimo pravo u sunce, sve je cveće i proleće a onda se vratimo kući i ostanemo sami sa svojim mislima i svojim lenjostima i svojim neverovanjima u sopstvene sposobnosti i mogućnosti. I šta se desi? Ništa. Baš ništa. I dalje smo tamo gde smo bili pre dva dana, tri meseca, tamo gde smo bili prošle godine i pre deset godina. Mrdnuli nismo. Jer iako u tom slučaju imamo podršku drugih, nemamo podršku osobe koja na nas ima najveći i najsnažniji uticaj. Ta osoba je ono svima nam poznato Ja. Ako Ja misli i veruje da ne može, onda Ja ni neće. Ako Ja neće, onda neće ni neko drugi umesto nje(ga). Jer ne može.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.