Saobraćajne gužve: kako da zadržite pozitivan stav i mir

Ovih dana, veoma aktuelna i gotovo neizbežna tema jesu saobraćajne gužve. Reakcije ljudi, učesnika, mahom su iste na situaciju u kojoj se nalaze. Bes, ljutnja, neverica, tuga su samo neke od emocija koje se šire kao vatra i grabe sve pred sobom. A da li se vatra gasi vatrom?

Koliko puta ste se našli u velikoj gužvi misleći da se ko zna šta dešava i u momentu kada se probijete do neke tačke gužva nestaje u potpunosti, tako da uopšte ne postoji logičko objašnjenje razloga zbog kojeg je nastala? Zašto se gužva stvara uvek na istim mestima, čak i na mnogim gde za to nema nikakvog osnova?

Šta je pesimizam a šta narcistička depresija

Malo ko je imun da u takvoj situaciji ostane bez reakcije koja u tom momentu izgleda kao neka vrsta pražnjenja i mnogi izgovore čak i ono što ne misle. Izgovarajući takve reči u afektu čovek se odriče svoje svetlosti, stvarajući tako gustinu ne samo u svom telu, već ta rezonanca ostaje zapisana i u prostoru. Tako izgovorene reči zasigurno ne čine štetu onome kome su upućene. Probajte da zamislite veliki broj ljudi koji rezonira istim destruktivnim emocijama u dugom vremenskom intervalu - koliku gustinu čine na određenim mestima i kakvu informaciju takve emocije upisuju u Prostor. Pa, tako gotovo svakog dana. Koliko ljudi poznajete da se u takvim situacijama umire ili pomole? Čovek kao stvaralac trebalo bi svesno i odgovorno da bira šta će da stvara. Kada odete na neko sveto mesto ili kod nekog velikog duhovnog učitelja osećate mir, radost i bezbrižnost zato što takav prostor nosi zapis takve rezonance.

Moć reči

Sve ima svoju svrhu. Kada čovek osvesti šta govori onda to može i da popravi. Sve može da se popravi - ne zaboravite na to. Čak i nakon izgovorenih reči one mogu da se otpuste tako što ih osvestimo i zamolimo za oproštaj, potom zamolimo da se sve te reči otpuste u čistu svetlost i potvrdimo rečima: Tako neka bude. Što smo više svesni, takve situacije sve manje utiču na nas. Inače, vremenom sve ružne reči postaju težak teret na leđima. Stvaraju sve više gustine i svaki put kada nekome prepričavamo situaciju u kojoj smo se našli u toku dana mi to iznova doživljavamo sa istom gorčinom. Kao da nije bilo dosta pa gledamo da gorčinu prenesemo na što veći broj ljudi. Plamen jedne šibice lako se prenese na celu kutiju šibica. Gde je onda kraj tom krugu?

Kako da prihvatimo ono što ne možemo da promenimo

Većina je vezana potpunom odsutnošću i vidi samo ono što se u tom trenutku dešava oko njih. Probajte da zamislite ulice kao arterije, kao krvotok jednog grada. Zašto su najveće gužve u samom centru, u srcu grada? Šta se dešava sa jednim organizmom kada mu je krv gusta a arterije slabo prohodne? Ne morate da volite sve ljude i sve situacije, ali budite smireni radi svog dobra. Što je čovek svesniji, sve manje stvari spolja mogu da utiču na njega. Pomozite sebi, svojoj porodici, svojoj zemlji, pa i celoj Planeti. Budite baš Vi taj primer koji polako, korak po korak menja svet oko sebe, tako što ćete prvo sebe da upoznate.

Izvor: Lovesensa

Vladimir Topolšek

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.