Unutrašnji mir i spokoj u Indiji: kako sam naučila da budem zahvalna i srećna

Hindusi su jako zahvalan narod i srećni su sa vrlo malo, ali uvek puni vere i ljubavi. Pročitajte više o tome kako se u Indiji deli sreća i zahvalnost sa drugima...

Bilo da su kupili novi bicikl, automobil, jednosoban ili četvorosoban stan, ostvarili akademski uspeh, dobili posao, dete, oženili sina ili kćer, prvo se ide u hram da se zahvali Bogu za doživljeni uspeh i sreću. Tako nije neobičan prizor videti novi automobil (u celofanima i mašnama) pred hramom i hindu sveštenika pored njega kako ga blagosilja pre nego što automobil „izađe" na put. Isto važi i za rikšu. Pre useljenja u novi stan ili kuću prvo se zove sveštenik da se zahvali Bogu za novi dom i blagoslovi novo mesto življenja. U kući se ostavlja poseban kutak doma (u većim domovima čak i manja soba) za molitvu, koju Hindusi zovu „kućni hram", simbolično kao podsetnik da je dom dat od Boga i da je on stalno prisutan „gost" u domu.

Svaka prodavnica, bilo da je velika poput raskošnog supermarketa ili je to pak ulični štand od nekoliko drvenih dasaka i jednim šarenim kišobranom iznad njih, obavezno ima odvojeno mesto za molitvu, gde će se svakoga dana trgovac pomoliti i zahvaliti za svoju trgovinu (ma koliko skromna i mala ona može biti) i simbolično zahvaliti za novac koji je zaradio tog dana i imati podsetnik šta je to prioritet u njegovom životu.

Indijski učitelj Pramahsana Jogananda: kako uvek biti srećan

Jednom prilikom, posetili smo suprugovu rođaku u drugom gradu, za čijeg su mi muža rekli da je imućan i da ima svoju fabriku nameštaja. Sve je stekao sam, što bi rekli u našim krajevima svojim rukama, a kada mu je pre više od dvadeset godina trebao novac za pokretanje biznisa, njegova žena je poskidala i prodala svo zlato koje je imala na sebi (zlato je u Indiji statusni simbol, kao i porodično nasleđe koje se čuva iz generacije u generaciju) da bi ga podržala. Danas je vrlo imućan i jedan od uspešnijih biznismena u gradu koji smo posetili. Očekivala sam da će oni živeti u raskošnom domu i biti ponosni, da ne kažem arogantni. Ali, živeli su u prosečno velikom domu, sa lepim nameštajem i mnogočlanom porodicom. Dočekali su nas sa toliko ljubavi da sam se osećala kao da sam došla u posetu svojoj porodici, a kako su tek dobre naravi i toplog srca svi bili! Toliko ljubavi, radosti, emocija i privrženosti...

Taj isti biznismen obukao je trenerku i ušao u kuhinju. Kuvao je za nas nekoliko dana dok smo bili njihovi gosti (u Indiji je velika čast da muškarac uđe u kuhinju i spremi jelo za goste, posebno tako imućan). Sedeo je i spavao na podu, kako bismo mi imali mesta da se raskomotimo. Za mene je kuvao zasebno, sa vrlo malo chilija, jer se još nisam bila navikla na ljutinu indijske hrane. Njegovi sinovi često su išli u prodavnicu da mi kupe sladoled koji volim, voće, zeleni čaj, kako mi ništa ne bi nedostajalo. Prevodili su mi sa hindi na engleski razgovore, sa poštovanjem se odnosili prema roditeljima i starijima, bez bahatosti koju bih ja u svojoj zemlji očekivala od mladića njihovih godina iz dobrostojeće porodice. Ni po čemu ne bih mogla primetiti da su ovi ljudi vrlo imućni, da mi nije rečeno da jesu. Bili su tako skromni i jednostavni, velikog srca.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.