Traganje za srećom: ima li slobode u savremenom društvu

"Ako spremno prihvatimo nesigurnost, možemo postati intenzivnije budni i kreativni. Traganje za srećom je lični čin."

U razgovoru sa filozofom, novinar je uvek u dilemi za koja se od mnogih intrigantnih pitanja opredeliti. Sa Ivanom Ivković, koja je nakon beogradske Matematičke gimnazije završila Filozofski fakultet u Holandiji, gde i danas živi i radi, koja piše za filozofske časopise, drži kurseve, predavanja i radionice na nekoliko fakulteta i vodi svoj biro "No wishful thinking" odlučila sam da razgovaramo o iluziji slobode u savremenom društvu.

Živimo u zemlji koja se baš ne može pohvaliti blagonaklonim stavom prema dubljim promišljanjima koje nam pružaju psihoanaliza ili filozofija. Prosečne reakcije variraju od blagog nipodaštavanja do glasnog ismevanja, a komentari bi se mogli svesti na iskaz: Nikakav problem ne bih imao kada bih odnekud dobio milion evra.

5 ključnih koraka na putu do slobode...

Na Zapadu je odavno uočeno da je porast materijalnog blagostanja omogućio ljudima da lakše zadovolje primarne potrebe, ali je otvorio mnoga druga egzistencijalna pitanja u vezi sa slobodom izbora, moralom ili samopoštovanjem, i to je razlog ogromne ekspanzije knjiga i predavanja koji pokušavaju da pomognu čoveku da sa psihološkog, filozofskog ili duhovnog aspekta pronađe put do samog sebe i svoje mesto u svetu. U Holandiji filozofi redovno u medijima i knjigama iznose svoje mišljenje o mnogim temama.

Naš pesnik Branko Miljković postavio je večno pitanje: „Da li će sloboda umeti da peva kao što su sužnji pevali o njoj?". Danas živimo u demokratskom društvu, ali kao da se ređe nego ikada može sresti osoba zadovoljna svojim životom. Koje su najveće frustracije čoveka zapadnog društva?

Zvuči paradoksalno, ali najveći problem savremenog društva nije manjak, već višak mogućnosti. I jedna i druga pozicija su na svoj način duboko frustrirajuće. Savremeni koncept takmičarskog menadžerstva proizveo je pohlepnog i večno nezadovoljnog čoveka, podjednako otuđenog i od Drugog i od sebe samog. Holandski filozof Hari Kunneman ovaj problem nazvao je „sindrom debelo Ja".

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.