Priče o nežnoj vrbi

Zbog svog položaja kao axis mundi, vrba se koristi i u narodnoj magiji kao biljka preko koje se svaka bolest a naročito groznica šalje na onaj svet da se nikada ne vrati.

Nežna biljka nadvijena nad vodom, danas najčešće simbol nesrećne ljubavi, stalan je motiv u tradicionalnoj likovnoj umetnosti Kine i Japana. U impresionizmu, opčinjenom igrom svetlosti, tajanstvena i snena, žalosna vrba ovekovečena je na slici Kloda Monea. U stihovima jedne korejske srednjevekovne konkubine treperi stih posvećen njenom ljubavniku: "I biću kao vrba nad tvojom posteljom". Vrba se javlja i u najtužnijoj od svih ljubavnih priča, mitu o Orfeju i Euridici. Naime, baš u jednom vrbaku, u trenutku kada je izlazio iz sveta mrtvih u svet živih, Orfej se okrenuo i zauvek izgubio Euridiku.

Kada pogledamo tu elegantnu, krhku i savitljivu biljku nije ni čudo što joj je namenjena ovakva uloga. Mesto gde se mrtve ljubavi sreću i zauvek rastaju. Sa korenom u zemlji, a vrhovima grana u vodi, nadvijena u luku, ona je most između dva sveta: ovozemaljskog sveta živih i onostranog sveta, koji je istovremeno i visoko na vrhovima grana i duboko pod vodom. Vrba je kao sveta biljka poštovana u različitim religijama i kulturama.

U budizmu grančica vrbe je jedan od glavnih atributa Kvan Jina, bodisatve saosećanja. U Kini grančice vrbe se nose tokom paraznika Čišćenja grobnica. Stavljane su na ulaze da bi oterale zle duhove. U modernoj religiji Vika vrba je jedno od devet svetih drveta. U judaizmu vrba ima važnu ulogu tokom praznika Sukot kojim se slavi izlazak iz Egipta. U keltskoj mitologiji Zemlja i Sunce izlegli su se iz dva grimizna jajeta skrivena u vrbovom granju. U druidskoj praksi bila je važna kao biljka na kojoj je rasla imela. Zato je imala veliki magijski značaj. Prozerpinini vrtovi sađeni su crnom topolom i vrbom.

U našoj tradiciji vrba je biljka bez koje je nemoguće proslaviti najveseliji od svih hrišćanskih praznika, Uskrs. Uskrs se slavi posle Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje. Za određivanje prazničnog dana povezani su solarni i lunarni ciklus (prolećna ravnodnevnica i noć punog meseca), kao i hrišćanska i judejska tradicija. U ovom velikom prolećnom prazniku, oko ove nežne biljke u našem narodu neraskidivo su se isprepletala hrišćanska i staroslovenska verovanja. Praznovanje Uskrsa počinje sa Lazarevom subotom. Vrbica ili Lazareva subota slavi se u subotu uoči praznika Cveti, koji uvek padaju u šestu nedelju Časnog posta. Ovog dana Isus je učinio svoje najveće čudo vratio je preminulog Lazara u život.

Velikom Uskrsu Isusovom prethodi njegovo čudo: Uskrsnuće Lazarevo u zemaljsko telo da nastavi da živi a onda opet umre prirodnom smrću. Na dan prolećnog paganskog praznik vrbe, beru se mlade tek olistale grančice. Negde se od njih pletu venci a negde se čuvaju grančice koje se na Cveti, dan kada je Isus ušao u Jerusalim, osvećuju u crkvi. Potom se odnose kući i čuvaju pored ikona, kao jedan od elemenata kućnog oltara. Poštovanje vrbe, šibanje vrbovim prućem da bi se brže raslo ili da bi bio zdrav poznato je kod svih Slovena. A Vrbice kao praznik pod gotovo istim nazivom slavi se kod Srba, Bugara, Belorusa i Rusa.

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.