Pesma koja greje dušu: Mi smo se suvise sretali, Miroslav Mika Antić

Mi smo se suviše sretali na raskršćima neznanim,
mada smo različitim putevima koračali...

Mi smo se suviše sretali na raskršćima neznanim,
mada smo različitim putevima koračali,
tinjalo nebo večernje u šiprazima zvezdanim,
i uvek oblaci ždralova sa prolećem se vraćali.

Mi smo se suviše sretali a reči rekli nismo,
i u leta kovrdžava sa preplanulim licima
pod kapom zelenih dudova za časak zastali smo,
pa onda prošli, odlutali svako za svojim vidicima.

U novembru su oblaci kao buktinje rudeli,
i vetar kišama umio sivo popodne ogolelo,
a putevi se dužili i raskršća se žudela
za nešto kratko u susretu što se toliko volelo.

U zime snežne, pobelele k'o tvoji isprani dlanovi,
dugo si, dugo čekala pod jablanom, na smetu,
i vrat mi goli uvila maramom svojom lanenom,
da sivookom putniku ne bude zima u svetu.

Pa ipak, ti su susreti tek kratka radovanja,
jer znam: na nekom raskršću neću te videti više,
pružićeš nekome dlanove, prestaće putovanja,
i pod krov neki svratićeš da se skloniš od kiše.

Spustiću tvoju maramu usput kraj putokaza,
i sa vetrom - drugarom otići nabranih veđa,
jer meni život prestaje ako siđem sa staza
i pred nečijim vratima skinem torbu sa leđa.

PROČITAJTE JOŠ: 

Najlepša ljubavna pesma za romantične i zaljubljene: Volim te nad čitavim voljenjem

Ljubavna pesma: Iskra Tanodi: VOLIM TE

Pesma o miru: dok koračate, recitujte je u sebi i krenite putem radosti

Izvor: Poezija noći

Miroslav Mika Antić

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.