Najlepša pesma za dolazak jeseni: Najbudalastija tuga među tugama, Miroslav Mika Antić

Žeimo vam srećan početak jeseni, a pesma Miroslava Antića zagrejaće vam dušu u hladnim danima koji slede!

U ovu noć, kad se magla u daljinama
zgrušava i razliva,
kad niko i ne pokušava
da mi razume u zenicama ove varnice,
nisam, valjda, uobrazio
da sam jedini ovako
lud i naivan, i divan,
divan kao izlog periferijske starinarnice
u kome ima mina.

Vetre,
izvolite samo,
pobacajte lišće u reku,
kao deca svoje raspukle balone.

Jesen je najbudalastija tuga među tugama.

Jesen je moja ljubav
od pet zelenookih slova,
i laž,
najdetinjastija laž,
od koje sam do nesvesti rđav i dobar.

Vetre,
šta nas dvojica znamo,
možda u ovom trenutku u sve žute vagone
na nekim dalekim žutim prugama
ulaze devojčice iz naših žutih snova,
devojčice sa kosom žutom kao raž.

Zašto bi se,
inače
sve ovo zvalo tako žutim imenom: oktobar?

PROČITAJTE JOŠ:

Najlepša pesma za septembar: Oči, Miroslav Antić...

Najlepša pesma za sredu: Zapisano u sredu, Miroslav Antić...

Najlepša pesma o poklanjanju: Blago tebi... Aleksa Šantić...

Izvor: Miki i ostalim čudima

Miroslav Antić

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.