Magija Đerdapske klisure

Đerdapska klisura: mitovi i legende, duhovi potonulih gradova i galija, zidine drevnih tvrđava obrasle mahovinom i tajnom, ognjišta naših neolitskih predaka, skrivene pećine i vodopadi...

Pet dana je zaista malo vremena da se vidi bar deo lepota veličanstvene Đerdapske klisure i njenog zaštitnika i mučitelja – Dunava. Zato smo ovo putovanje nazvale "tumaranje". Dve prijateljice, ćudljivi jugić natovaren kamp opremom i spremnost da bez plana i programa zavirimo u razne skrovite ćoškove Istočne Srbije – dovoljno je za izlet kakav se pamti. Vratile smo se očarane i začarane. Jer, Istočna Srbija je kao babuška: iznenađenje u iznenađenju i tako neprestano.

Ovoga puta preskačemo posetu Srebrnom jezeru, Lepenskom viru i Velikom Gradištu gde Dunav podseća na more (o tome u nekoj narednoj reportaži) i prvu dužu foto-pauzu pravimo na srednjovekovnoj Golubačkoj tvrđavi, koja i danas verno čuva ulaz u "Gvozdenu kapiju Istočne Evrope" - Đerdapsku klisuru. Golubački grad/tvrđava smatra se najlepšim i najbolje očuvanim spomenikom srednjevekovne vojne arhitekture. Za nastanak imena se vezuje nekoliko legendi, a kao i u svim našim legendama, pominju se zarobljene princeze i mučene devojke koje su branile svoju čast.

Na ovom rtu gde se Dunav prkosno i naglo sužava, Rimljani su još u I veku podigli utvrđenje koje je u kasnijim borbama između Srba, Vizantijaca, Bugara i Mađara bilo toliko urušeno da je moralo da se podigne novo, ali ne postoji pouzdana informacija ko je sagradio novu tvrđavu. Devet masivnih kula visine do 25 metara međusobno su povezane bedemom i raspoređene tako da brane grad kako sa kopna tako i sa vode. Do grada se stizalo mostom, preko vodenih rovova. Dok joj prilazite, tvrđava i danas izgleda kao moćni zaštitnik tajanstvenih dunavskih voda koje vekovima glačaju njen kamen. Ali kad kolima prođete putem usečenim kroz njenu utrobu i pogledate je s leđa, izgleda zabrinuto, kao da se povija pod sopstvenom težinom, reumom, samoćom i senkom brda koja se nad njom nadvijaju.

Savetujem da ne propustite da se popnete na Veliku čuku, šumoviti vrh odmah iza tvrđave, koji ćete prepoznati po anteni repetitora. Na samom skretanju za uspon postoji česma i par klupa i stolova - zgodno mesto za predah. Nakon pola sata ne preterano teškog uspona bićete darovani retko uzbudljivim prizorom: desno se šepuri Golubačka tvrđava, pravo pred nama na rumunskoj strani reke iz vode proviruje krnji zub stene Babakaj, a na obali se šareni i blista lepo seoce Koronini, dok pučina Dunava treperi pred očima... I sve to nam poslušno staje u pogled kao u dlan.

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.