Ispovest žene kojoj je majčinski instinkt doneo čudo: evo zašto svaka majka treba da veruje svom predosećaju

"Taj dan me je naučio da je moj instinkt kao majke nezamenljiv i to je nešto čemu ću da verujem do kraja života."

"Dok sam se pripremala za svoju prvu bebu, imala sam sva moguća tipična osećanja. Nisam mogla da prestanem da sanjam kakvo će biti njeno lice i kakav će osećaj biti držati je u rukama. Kao buduća mama pitate se kako će to biti kada bebu donesete kući. Nervozni ste kakvi će trudovi biti. Više od bilo čega želite siguran, zdrav porođaj i brz povratak kući kako bi započeli život kao porodica.

I tako je upravo bilo kod nas. Ili smo bar tako mislili.

Moja trudnoća je bila sasvim uredna. Bili smo na svakom pregledu, sve je bilo normalno, nedelje su prolazile, a naša kći je rasla. Bili smo presrećni.

Kako biti i dobra majka i dobra supruga: 8 vežbi za negu bračnog odnosa i ličnog zadovoljstvaKako biti i dobra majka i dobra supruga: 8 vežbi za negu bračnog odnosa i ličnog zadovoljstvaRođenjem deteta u velikoj meri se menja život bračnog para. Oni se prilagođavaju novim ulogama, a njihova intimnost,…

Dobrodošlicu na ovaj svet našoj Kvin smo poželeli tačno u 15 i 15 časova. Porodila sam se u vodi, bez lekova i to je bio jedan od najdragocenijih trenutaka u mom životu.

Plakala je, snažno udahnula i čak se nasmejala. Babica koja je pomagala, pregledala ju je i dala joj dobre ocene na Apgar testu, zaključila je da izgleda savršeno. Sledeća tri sata smo uživali u blaženstvu sa svojom, naizgled zdravom, bebom, čak je i sisala iz prvog pokušaja.

Otprilike četiri sata nakon što se Kvin rodila, poslali su nas kući. Budući da je porođaj prošao bez komplikacija i obe smo izgledale dobro, svi su mislili da opasnosti nema. Ali, nekoliko sati kasnije, shvatili smo da je to daleko od istine.

Iscrpljeni, stavili smo bebu u kolevku kraj našeg kreveta i zaspali. Spavali smo jedva sat i po kada sam se ja probudila pitajući se zašto Kvin još nije budna. Zaspala je još davno, pre nego smo i došli kući i nijednom se nije oglasila. Uspravila sam se i pogledala u nju.

Bila sam zbunjena. Ne jede li novorođenče često u početku? Zar ne bi trebala da spava u kratkim epizodama, pa plače? Osećala sam da nešto nije u redu. Ne mogu to da objasnim, ali činilo se kao da je isključena.

Podigla sam je i stavila na grudi, pokušala sam da je nahranim. Nije želela da sisa, već je zacvilela kada sam je dotakla i povratila je po meni - još jedan čudan znak zbog kojeg sam osećala da nešto nije kako treba. Zašto je povratila kada satima ništa nije jela? Nisam mogla da shvatim šta bi moglo da bude uzrok, ali se ipak nisam mogla oteti osećaju da se ne ponaša normalno.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.