Eko-moda: koje su tkanine zaista ekološki tretirane, koji su to trendovi i u kom pravcu ide "zelena" modna industrija

Dok radite na sebi i svom unutrašnjem preobražaju, vodite računa i o svojoj okolini. Svest o svom ekološkom tragu koji oko sebe ostavljamo svodi se uglavnom na to da li odvajamo otpad ili kupujemo organsku lokalno gajenu hranu. Ali, da li pazimo na to kakvu odeću nosimo?

Čak i ako smo u kategoriji onih koji misle kako za sobom ostavljaju minimalan ekološki trag jer se trudimo da jedemo organsku hranu, koristimo javni prevoz i bicikl, štedimo vodu i električnu energiju - malo je verovatno da se brinemo i o tome da li nosimo 'zeleno' - odeću čija proizvodnja ne zagađuje okolinu i ne ugrožava naše zdravlje.

Većina odeće koju danas imamo na tržištu napravljena je od sintetičkih materijala dobijenih iz petrohemikalija - nastalih iz sirove nafte i prirodnog plina - koji su uzrok globalnog zagrevanja. Konvencionalni uzgoj pamuka troši pak 25 odsto ukupne količine svih herbicida, pesticida i deset odsto insekticida. Te materije, osim na vlaknima, ostaju u tlu, vodi i vazduhu još mesecima, pa čak i godinama, a zajedno sa sintetičkim bojama na tkaninama i ostalim hemikalijama korišćenim u obradi apsorbuju se u ljudskom organizmu. U najboljem slučaju izazivaju alergije, a u najgorem i mnogo teže posledice, kao što su bolesti disajnog i kardiovaskularnog sistema, pa i karcinoma.

Ekološka moda: Livija Firt otkriva tajne modne industrije i nudi rešenje za pametno ulaganje novca

Čak sedam od 15 jedinjenja koja se upotrebljavaju u konvencionalnoj proizvodnji pamuka i pamučnih tkanina je kancerogeno ili potencijalno kancerogeno. To ugrožava zdravlje kupaca, ali i zdravlje i živote miliona onih koji takve materijale i odeću proizvode. Ili, da slika bude još plastičnija, u svakoj pamučnoj majici kratkih rukava je čak 17 kašika različitih hemikalija!

Kada kupuju novu odeću, kupci u najvećem broju slučajeva toga nisu svesni, ali nisu ni dovoljno informisani o tome kako da prepoznaju „eko-frendli" odeću. Da bi odeća bila ekološka, mora da nastane iz organski gajenog vlakna, bez upotrebe herbicida, pesticida ili insekticida u uzgoju, bez obzira na to da li je reč o organskom pamuku ili nekoj drugoj „eko-frendli" biljci poput konoplje, lana ili bambusa. Da bi tkanina dobila ekološki sertifikat, ne sme da bude tretirana štetnim hemijskim sredstvima za omekšavanje, izravnavanje, bojenje ili zaštitu od plesni u skladištima i transportu, a i zaposleni u tekstilnoj industriji moraju da imaju odgovarajuće uslove za rad i da budu adekvatno plaćeni.

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.