Život bez straha

„Sve dok nismo slobodni od straha, ne možemo da mislimo, osećamo i živimo ispravno” – Krishnamurti

Život bez straha je kada ne brinemo zbog svoje prošlosti i ne strepimo za svoju budućnost, već neopterećeno živimo u sadašnjem trenutku. To je potpuno i radosno življenje uprkos životnim poteškoćama. Tada dozvoljavamo sebi prostor i vreme u kome nismo obavezno okupirani stvarima, kako bismo uživali i odmarali se u svojoj istinskoj prirodi. S jedne strane, to je pauza u kojoj ne radimo ništa što nije spontano izražavanje naše prirode. A s druge, to je jedno nevino stanje i otvorenost za iznenađenja koja nam život donosi iz trenutka u trenutak. To su vrata u čistu magiju postojanja.

Kada nismo u strahu, tek tada naš um i nervni sistem mogu dovoljno da se opuste, tako da smo u stanju da budemo potpuno prisutni, celoviti i vrlo efikasni u svakoj akciji. Umesto da smo kompulzivno okupirani svim i svačim, postajemo super pažljivi i kreativni, bez nepotrebnog gubitka dragocene energije.

Jedan od esencijalnih kvaliteta neustrašivosti odnosi se na psihološku sigurnost. Kada prevaziđemo strah, nestaje i potreba da budemo zaštićeni i izolovani od saznavanja gole istine o sebi, drugima i životu. Isto tako, umesto ambicije za postignućem onoga što nam fali, život pre vidimo kao jedno progresivno putovanje i mogućnost da učimo, razvijamo se i uživamo, usput, u onome što već imamo, ne vezujući se za ono što nemamo.

Konačno, život bez straha je kada živimo na takav način da ne zavisimo ni od čega što nam nije neophodno u tom trenutku.

Priroda straha

Dobra vest je što strah ne postoji sam po sebi. Ono što se javlja kao strah u stvari je reakcija iz stanja nesigurnosti koja jedino postoji u odnosu na nešto drugo. Sama priroda straha zapravo je mentalna kreacija – slika/reč – koju pokušavamo da održimo stalnom kako bismo zaštitili voljenu sliku o sebi. To objašnjava da je koren straha zapravo deo nas, a ne nešto spolja. Otud, bežanje od straha jeste bežanje od sebe. I sve dok to ne uvidimo, nećemo prestati da pokušavamo da pobegnemo, što samo produbljuje konflikt i mizeriju. Napokon, kada direktno uvidimo da nema straha izvan nas samih, strah se rastapa u ništa. Ostaje nam da se nasmejemo raspršenoj iluziji, pre nego što zaboravimo da smo uopšte imali strah – da smo bežali od sopstvene senke.

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.