Zašto se moderni parovi ne venčavaju: brak ili zajednički život bez potpisa - psiholog otkriva prednosti i mane

Psiholog otkriva - zašto sve više modernih parova ne želi da živi u braku...

Umesto sudbonosnog "da" i zavetovanja na večnu ljubav pred matičarem, mnogi emotivni partneri se odlučuju da zajedničku budućnost urede sami, lepše, bolje i humanije nego bilo koji zakon. I sve je kao u braku, godinama žive zajedno, vole se i poštuju, imaju decu... Nedostaju samo venčani list i burma na ruci koja će ih svakodnevno podsećati na to da su se jedno drugom obećali. Oni koji nisu zagovornici braka i takvog tradicionalnog modela zajedništva, poštovanje prema partneru dokazuju svakodnevno, rečima i delima.

Znači li to da brak kao institucija gubi dominantnu ulogu u društvu? Zašto se parovi odlučuju na ovakav vid emotivnog partnerstva, kako život udvoje "bez potpisa" utiče na ljubav, da li ona vremenom postaje snažnija ili slabi? Psiholog i psihoterapeut Svetlana Slepčev za "Život plus" kaže da je takvim osobama suština važnija od forme i da oni smatraju da brak može da se održi bez društvenog ugovora koji bi ih obavezao da ostanu zajedno:

Kako pobediti probleme u braku: želite srećan i stabilan brak, a evo koje tajne treba da znateKako pobediti probleme u braku: želite srećan i stabilan brak, a evo koje tajne treba da znateSrećan brak je brak u kome se partneri osećaju dobro, u kome mogu da zadovolje potrebe za ljubavlju, sigurnošću i podrškom. Da bi…

- Mislim da se ne radi o jačini osećanja ljubavi koje ih "drži" zajedno, već o vrednostima (manje tradicionalnim) i autentičnoj spremnosti za dugotrajan odnos. Ove osobe su spremne da preuzmu odgovornost koju povlači stupanje u bilo kakav oblik zajednice sa nekim. Ljubav je neophodna, ali nije dovoljna da veza opstane, bilo da se radi o braku ili vanbračnoj zajednici. Potrebna je odluka da se istraje, narodski rečeno, "i u dobru i u zlu", da ostanemo zajedno i kada prolazimo kroz krize i probleme. Radi se o osobama koje posmatraju brak kao slobodu izbora i koje, pre svega, osećaju ličnu odgovornost prema partneru sa kojim su u vezi, zbog čega nije potrebna dodatna društvena odgovornost nametnuta kroz zakon koja bi ih "primorala" da ostanu u braku. To su samosvesne osobe koje imaju dovoljno poverenja jedna u drugu, ali i u sebe, da mogu samostalno da regulišu odnos, bez potrebe za spoljnom, društvenom regulativom. Rekla bih da je međusobno poverenje ključno za opstanak vanbračne zajednice.

Da li je to trend i koje su mane i prednosti ovakvog partnerskog odnosa? Naša sagovornica podseća da je brak složen i podložan stalnim promenama, da su i ranije postojali parovi koji su živeli u vanbračnoj zajednici, ali da ih je u 21. Veku znatno više. Porast "nevenčanih brakova" je uslovljen promenom uverenja o braku, ulogama polova i religiji. Na pitanje ko više insistira na tome, muškarac ili žena, Svetlana Slepčev kaže:

- Čini mi se da je to podjednako zastupljeno kod oba pola. Pre bih rekla da je odluka da se živi u vanbračnoj zajednici uslovljena vrednostima i uverenjima osobe o braku i životu uopšte. Kada par odluči da ozvaniči vezu bračnom ceremonijom, tada se nameće pitanje: "Sada kada smo u braku, da li ostajemo zajedno zato što to želimo ili zato što moramo jer smo venčani?" U vanbračnoj zajednici je možda jasnije da je brak dobrovoljna stvar. Mana može da bude to što im je lakše da se raziđu jer ne postoji institucija braka i zakonska sila koja bi ih zadržala zajedno u periodima krize i konflikata.

Ali zajednički život "bez potpisa" ne predstavlja uvek izbor oba partnera, već je ponekad nametnuto rešenje jednog od njih. Da li se osoba kojoj to ne predstavlja idealnu opciju oseća inferiorno i degradirano?

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.