Zašto rasipamo energiju na nebitne stvari

Nedostatak koncentracije često je razlog zbog kojeg ne realizujemo svoje ciljeve i ideje.

Način na koji usmeravamo pažnju određuje naš lični magnetizam. Verovatno ste primetili da neki ljudi jednostavno "zrače". Njihov način razmišljanja, samopouzdanje, vera u ostvarenje sopstvenih ideja, oblikuje izraz njihovog lica i određuje stav tela. To zračenje, taj magnetizam, jeste poput proročanstva koje samo sebe ostvaruje. Oni koji uspevaju u životu u proseku nisu ništa pametniji ni talentovaniji od onih koji ne uspevaju. Ono što ih razlikuje od većine jeste usmerenost, mogućnost koncentrisanja.

Ako ne razvijamo svesnost o svojim unutrašnjim stanjima, kroz život nas vode emocije i egoistične želje. Takva uznemirujuća stanja ometaju tok misli i čine akcije haotičnim. Neko ko bi jednog trenutka čitao knjigu, drugog trenutka jeo, a trećeg izašao napolje na kafu, neće ništa raditi sa uživanjem - usmereno, koncentrisano, prisutno. Razlozi za takav mentalni nered često su emotivne prirode. Potisnuta ljutnja, tuga, seksualna želja, nisko samopoštovanje, problematični porodični odnosi... sve su to razlozi koji ometaju tok misli. A ako nismo u stanju da se usmerimo na neki cilj ili zamisao, počinjemo da mislimo o sebi kao o osobi slabog karaktera koja nije u stanju da vodi sopstveni život, što onda drugima daje prostor da vode i odlučuju umesto nas.

Znak slabe volje nije samo nemogućnost usmeravanja pažnje na nešto već i nemogućnost povlačenja pažnje. Na primer, mnogi ambiciozni ljudi opsesivno se bacaju na posao i jednostavno ne znaju da stanu. Često je takva opsesivnost znak izbegavanja suočavanja sa sobom. Adrenalinska ambicioznost koja čoveku zakida njegov unutrašnji mir nakon nekog vremena u tolikoj ga meri potroši da počinje da greši i na poslovnom planu. Čovek najbolje radi kad njegova koncentracija izvire iz unutrašnje mirnoće, a za to je, osim izoštrenog spoljašnjeg, potrebno imati i jasan unutrašnji fokus.

Većina ljudi u glavi ima buku. Roj automatskih misli koje se samo nižu: Jesam li nahranio psa; Danas ću ići u nabavku; Zašto mi je rekla to i to; Da, da, trebalo bi da posetim baku; Šefica mi kaže: ‘Ovo nije dobro', a ja njoj: ‘Šta opet ne valja'... Možemo da odemo na more i na planinu, ali ne možemo da pobegnemo od svoje glave. Najdublji i najtemeljniji odmor jeste odmor od sopstvenih misli. Bilo bi jednostavno kada bismo u svom mentalnom sklopu imali prekidač uključi/isključi. Kada bismo isključili um koji kopa po prošlosti i nagađa o budućnosti, mogli bismo da budemo prisutni u realnosti koja je uvek ovde i sada.

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.