Zašto biramo partnere koje biramo

Po svemu sudeći, mi se u ljubav strmoglavljujemo, padamo spremni sa ivice ponora očekujući da će nam krila izrasti...

I dok tako opijeni "božanskim ludilom", kako je ljubav nazvao Alan Vots, padamo u slatki očaj neizvesnosti i drhtavu najavu izvesnog, ne vidimo jasno ni lik ni figuru ni obrazac koji ponavljamo, zaljubljujući se iznova i iznova u jedan isti profil partnera i praveći iznova iste greške. I spuštanje na zemlju onda bude nemilosrdno, bolno i često mislimo konačno. Ovom problematikom su se pozabavili naučnici, pokušavajući da otkriju šta je to što nas tera pa da, bez obzira na pojavne različitosti, ispod svih slojeva koji se razgrnu sa otkrivanjem realnosti, osobe u koje se zaljubljujemo uvek budu iste.

U brojnim klasičnim studijama dokazano je da što se više geografska udaljenost smanjuje šansa da će se parovi venčati raste. U jednoj od ovih studija sprovedenoj u Filadelfiji 1930. godine, ispitano je nekih 5000 venčanih listova i istraživači su došli do zaključka da je 12 odsto isprva potencijalnih parova živelo u istoj zgradi, čemu je svedočila adresa prebivališta kada su podneli zahtev matičaru za sklapanje braka. Kod 33 odsto ispitanika, partneri su bili udaljeni nekoliko blokova. Ostale studije sprovođene među susedima, u studentskim domovima, među kolegama i članovima organizacija svedoče da je fizička blizina od velike važnosti za privlačnost. Zašto? Zato što smo od malena naučeni da ne razgovaramo sa strancima, pa kada napustimo blaženstvo detinjstva taj strah se aktivira u okruženju nepoznatih. Česti susreti ili viđanja čine da se taj strah otkloni, da osobu koju srećemo u hodniku zgrade, u istoj prodavnici, u čitaonici fakulteta ili u liftu poslovne zgrade, percipiramo kao nekoga koga znamo, nekoga ko nije opasan i možemo da se opustimo.

Čak i sama činjenica da nas neko likom podseća na bliske osobe, pa čak i rođake, čini da se u društvu te osobe osećamo prijatnije, a da tog pozitivnog efekta možda nismo ni svesni. Zapravo, upravo sklonost ka prepoznatljivim licima ili osobinama ima veliki uticaj na romantičnu privlačnost, čak i veću nego sam fizički izgled, a sve se odvija u finim slojevima naše podsvesti. Zato ne iznenađuje činjenica da se često zaljubljujemo ili odlučujemo na brak sa nekim ko liči na člana naše porodice. A onog trenutka kad postavimo stvari tako da nam je ta osoba prijatelj, bliska, topla i draga, izazivamo slična osećanja u njoj i njeno blagonaklono ponašanje potvrđuje naša očekivanja.

Baveći se problematikom izbora partnera, naučnici poput Mehrabijana, Hartfilda i Rasona, došli su do zaključka da sličnosti imaju važniju ulogu u privlačnosti od razlika, odnosno, da će ljudi pre izabrati ljubavnike koji su im slični nego suprotni. Time su se usprotivili teoriji da se suprotnosti privlače. Prema njihovom mišljenju, sličnosti (u različitim oblicima - porodično poreklo, osobine ličnosti, izgled, način razmišljanja, stavovi, ciljevi i interesi, hobiji) izazivaju osećaj prijatnosti i udobnosti, te parovi koji su slični po temperamentu i ponašanju imaju veće šanse da ostanu zajedno od onih koji se razlikuju. Međutim, kada se pogleda taj dugačak spisak sličnosti koje mogu uticati na izbor našeg partnera, neminovno se postavlja pitanje da li su neke važnije od drugih?

 

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.