Virtuelne ljubavi

Internet je munjevitom brzinom ušao u naš život: jednim klikom se informišemo, igramo, delimo fotografije, filmove, muziku, upoznajemo ljude, pa i zaljubljujemo. Naizgled, nikad nije bilo lakše pronaći partnera iz snova...

Komunikacijski Big beng je obećavao proterivanje usamljenosti iz naših života. Da li se to dogodilo? Mišljenja i iskustva su vrlo raznolika. Svi oni mrzovoljni prigovori kako je on line upoznavanje nerealno i patetično, ne vode nikuda jer jedna od osnovnih ljudskih potreba jeste da budemo prihvaćeni i voljeni i iskoristićemo svaku mogućnost da to toga dođemo.

Ljudska priroda od pećine do danas se nije mnogo promenila, osim što su sada, a to je paradoksalno, mogućnosti izbora šire nego ikad ali su i razočaranja mnogobrojnija. Učestvujemo u internet komunikaciji kao na nekom džinovskom kastingu gde nam se vrti u glavi od ponude, ali ogroman procenat ljudi i dalje, kad ugasi monitor, ostaje usamljen i gladan bliskosti. Kvantitet ne osigurava uvek i kvalitet. Psiholozi kažu - istovremeno smo i društveniji i izbirljiviji i zatvoreniji, pa bezbrojne mogućnosti za kontakte na internetu više govore o usamljenosti nego o slobodi. Kažu i da kakvi smo u životu, takvi smo i on line.

Za neke, internet služi razonodi u dosadnoj ili poslom zatrpanoj svakodnevici, drugi beže od samoće u virtuelni svet ne nalazeći ni tamo lekove za svoje komplekse, treći se bacaju u potragu za partnerom kao na ozbiljan poslovni projekat... Baš kao i u pravom životu. Oni koji su uz pomoć interneta našli partnera ili ljubav, ističu prednosti, oni prevareni i razočarani navode samo nedostatke. Jedno je sigurno: internet je ista ona stara provodadžika koja nas dovodi u vezu, a da li će ona biti uspešna, opet zavisi samo od nas.

Američki psiholog Džon Saler u svojoj knjizi The Psyhology of Cyberspace piše i o fenomenu "sajber romansi": "U 'pravoj' ljubavi upoznajemo nekoga na zabavi, poslu, fakultetu, preko prijatelja, na odmoru... Pažnju će nam privući neka spoljna manifestacija: osmeh, glas, oči, pokreti... O toj osobi ne znamo još uvek ništa ali osećamo fizičku privlačnost a na osnovu nje, naša mašta, vođena našim željama, 'kreira' ličnost koja nam se dopada.

Mašta je neizostavni faktor svake ljubavi. Mi se ne zaljubljujemo u realnu osobu već u svoju zamisao kakva je ta osoba. Kod upoznavanja u virtuelnom svetu, razlika je samo u tome što će nam maštu zagolicati 'ličnost' te osobe: elokventnost, znanje, životni stavovi, duhovitost - dakle, ovog puta - unutrašnji svet te osobe, a na osnovu toga, opet zamišljamo sliku. Često se dopisujemo sa više 'odgovarajućih' osoba koje nam privuku pažnju, da bismo se odlučili za jednu ili nijednu. Zašto i kako?

Baš kao i u "pravoj" ljubavi, na osnovu nečeg nedefinisanog što spada u sferu srca a ne uma. Internet je samo medij koji nas spaja a sve ostalo zavisi od nas, kao i uvek, i zato ne vidim u čemu je razlika između realnog i virtuelnog života. Sigurnost i određena anonimnost koju obezbeđuje internet nam pruža slobodu izricanja misli i osećanja lakše nego što to umemo oči u oči. Prigovori da internet širom otvara vrata lažnom predstavljanju su ispravni - ali koliko puta smo to doživeli i u realnom životu? Koliko često smo, zato što smo bili zaslepljeni hormonima, očaravajućim smeškom, lepim telom i poljupcem, namerno zaboravili da postavimo prava pitanja, a kad dođe vreme za dublje povezivanje, za mnoge je već kasno."

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.