Veza između korona virusa i anksioznosti: obratite pažnju na sledeće simptome

Simptomi korona virusa mogu podsećati i na psiološke tegobe - evo šta treba da uradite ako osećate plitak dah!

U vreme ovakve nesigurnosti i straha svako će reagovati drugačije, ali činjenica je da ovako ozbiljne situacije izazivaju i podjednako jak udar na naše mentalno zdravlje. Kako se sa time izboriti i kako proći kroz pandemiju sa što manje psiholoških posledica pitali smo psihologa Radmilu Grujičić.

Svakog dana smo na udaru bujice vesti o korona virusu. Dodajte tome život u manjoj ili većoj izolaciji, promenu na poslovima jer mnogi su prešli na rad od kuće, ukoliko su uopšte imali sreće da zadrže posao, finansijske teškoće, a ako je u sve uključena i briga za nekog zaraženog koji je nama blizak, jasno je da situacija kod mnogih izaziva talase nemira i anksioznosti.

8 stvari koje treba da uradite usled korona virusa: sprečavaju anksioznost, napad panike i smanjuju stres8 stvari koje treba da uradite usled korona virusa: sprečavaju anksioznost, napad panike i smanjuju stresStrah od korona virusa - 8 načina da sprečite anksioznost i smanjite rizičan stres!

Mnogi kažu da u toku dana redovno osete simptome infekcije korona virusom, iako nisu zaraženi. To nije ništa čudno, jer se dosta simptoma napada panike poklapa sa simptomima korona virusa.

- Anksioznost je reakcija organizma na stres i lučenje adrenalina.

Simptomi anksioznosti uključuju i lebdeću strepnju, strah od nečeg neodređenog, lupanje srca, vrtoglavicu, teskobu u stomaku poput nekog strujanja, znojenje, hladne ruke i noge, plitak dah, kao da se borite za vazduh – kaže za  Radmila Grujičić.

Važno je napomenuti da napadi anksioznosti imaju određeni intenzitet i da simptomi u toku dana slabe i javljaju se u naletima.

Zato, ako nemate jasne pokazatelje infekcije korona virusom poput temperature, groznice, kašlja, već samo osećate uznemirenost i plitak dah, moguće je da vas je samo preplavio nalet panike.

- Neka stresna stanja, posebno kod hipohondrijaze mogu i da psihički izazovu blago povišenu temperaturu tela. Ne drastično uvećanu, već onu poput 37,1 stepen, tako da i na to treba obratiti pažnju – upozorava Radmila Grujičić.

Šta onda uraditi da olakšamo sebi ovaj stresan period i prebrodimo ga sa što manje stresa?

- Prvo krenite od toga šta je realno, a šta ne. Ljudi su u paničnim stanjima često preosetljivi i previše naglašavaju opasnost, te samim tim iracionalno sagledavaju situaciju.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.