Šta je visoko funkcionalna anksioznost: ovo su najčešći simptomi

Kako prepoznati visoko funkcionalnu anksioznost...

Anksiozni poremećaji su najzastupljeniji problemi mentalnog zdravlja u opštoj populaciji. Mogu biti posledica kako genetskih predispozicija, teških životnih događaja, tako i svakodnevnog stresnog načina života koji u današnjici vodi značajan broj ljudi. Samo postojanje dijagnoze nekog od anksioznih poremećaja nam i ne govori puno, već se postavlja pitanje koliko je sama povišena anksioznost ometajuća za svakodnevno funkcionisanje osobe, šta sve za tu osobu na dnevnom nivou predstavlja izazov, koliko su sami simptomi izraženi i učestali, da li su za osobu blokirajući, i slično.

Veliki broj ljudi koji se susreće sa povišenom anksioznošću, odnosno nekim oblikom anksioznih poremećaja, zapravo, suočava se sa onim što nazivamo visoko funkcionalnom anksioznošću. U daljem tekstu pokušaćemo da objasnimo šta to znači.

Šta uzrokuje anksioznost: 7 rizičnih faktora koji utiču na pojavu anksioznog stanjaŠta uzrokuje anksioznost: 7 rizičnih faktora koji utiču na pojavu anksioznog stanjaNajčešće ljudi ne mogu da identifikuju uzrok anksioznosti, a mnogi smatraju da se ovo stanje javlja bez razloga. Evo na kojih 7…

Osoba za koju kažemo da se suočava sa visoko funkcionalnom anksioznošću u stanju je da ispunjava svoje dnevne obaveze vezane za školu, fakultet, karijeru, da dobro funkcioniše u međuljudskim odnosima – ima društveni život, neguje partnerski odnos, dobro funkcioniše u porodičnom okruženju. Napadi panike i/ili anksioznosti nisu intenzivni i parališući u tom stepenu da dovode do izostajanja sa posla, zapostavljanja obaveza, prijatelja, partnera, kao što je to često slučaj kod disfunkcionalne anksioznosti. To su, dakle, osobe koje ne pribegavaju izbegavanju situacija koje su potencijalni okidači za anksioznost, i njihova dnevna rutina je dobro struktuirana. Nije im potrebna hospitalizacija, sa problemom se uspešno nose i bez upotrebe medikamentozne terapije, ili je uzimaju samo povremeno, situaciono, ali će se uključivati u psihoterapijski proces ne bi li ovladali veštinama i tehnikama za upravljanje stresom i povremeno preplavljujućim nezdravim emocijama i i simptomima.

Ovo su, dakle, osobe koje svom okruženju deluju sasvim u redu, za koje okruženje nikada ne bi reklo da se suočavaju sa nekom vrstom mentalnih poremećaja. Međutim, prisutna je unutršnja napetost koja je često konstantna, praćena svim simpromima koje anksioznost sa sobom nosi, i koja se najčešće ogleda u tome da ove osobe sebi postavljaju visoke ciljeve, to jest da teže savršenstvu. Crta perfekcionizma je vrlo izražena u strukturi njihove ličnosti. To se ispoljava u različitim životnim segmentima: učenje, posao i karijera, socijalni život, partnerstvo.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.