Šta je partnerska ili bračna terapija: evo kojim parovima stručnjaci preporučuju seanse

Parovi dobijaju zadatke koje ispunjavaju i počinju da razmišljaju i komuniciraju na drugačiji način.

Terapija parova preporučuje se zbog specifičnosti prirode funkcionisanja osoba koje su u partnerskoj vezi/braku. Bez obzira da li postoji problem u samom odnosu para ili je u pitanju individualni problem, polazi se od toga da problem jednog partnera ostvaruje svoje efekte kroz relaciju i na drugog partnera

Takođe, učešćem u terapijskom procesu, oboje će neizostavno učestvovati u promenama koje nastaju. Partnerska veza/brak posmatra se kao sistem koji tokom svog trajanja u vremenu ima različite razvojne zadatke. Ove zadatke partneri rešavaju uspešno ili manje uspešno, odlažući ih tako za neku od narednih faza razvoja, kada naravno, postaju komplikovaniji.

Da li postoji savršen brak i zašto moderni brakovi ne traju dužeDa li postoji savršen brak i zašto moderni brakovi ne traju dužeModeran model braka gotovo ga je učinio nepodnošljivo teškim... evo zašto!

Posebno je važno naglasiti da je terapija parova od izuzetnog značaja kada par ima decu. U tom slučaju razdvajaju se roditeljstvo i partnerstvo. Ono što se dešava u partnerstvu može ostvarivati svoje negativne efekte na roditeljstvo, te se tokom psihoterapijskog rada partneri edukuju na koji način mogu sprečiti upliv štetih sadržaja u roditeljstvo.

U kojim životnim fazama se preporučuje terapija parova?

Terapija parova preporučuje se:

  • Parovima koji još uvek nisu u braku, odnosno još uvek ne žive u zajednici;
  • Tokom prvih godina zajedničkog života;
  • Parovima sa malom decom;
  • Parovima sa školskom decom;
  • Parovima sa adolescentima;
  • Parovima sa odraslom decom koja su napustila dom;
  • Istopolnim parovima koji usled različitih društvenih uticaja mogu imati teškoće u svom razvoju

Svaka od navedenih faza nosi predvidive (kao što je polazak deteta u školu) i nepredvidive (kao što je iznenadna smrt nekog člana porodice) životne događaje koji mogu uticati na dinamiku funkcionisanja para ili na razvoj problema u partnerskom odnosu. Teme se razlikuju u zavisnosti od faze životnog ciklusa para. Tako će, na primer, kod parova sa decom koja su napustila dom, kao i kod parova sa školskom decom koja su okupirana svojim aktivnostima, tema biti ponovno vraćanje na partnerstvo, kako roditeljske uloge više nisu toliko zahtevne. Za partnere koji su zanemarili svoj odnos i posvetili se roditeljskim ulogama, u ovakvim fazama mogu nastupiti različite krize.

Kako parovi dolaze na psihoterapiju?

Način zakazivanja partnerske seanse može se razlikovati. Ponekad se par dogovara oko toga ko će zakazati terapijsku seansu, ponekad jedan partner to učini i samo saopšti drugom. Još jedna od mogućnosti, koje se susreću u praksi, jeste da jedan od partnera krene na individualnu psihoterapiju, a da se zatim drugi partner pridruži. Takođe, jedan od partnera može odbiti da dolazi na seanse, a zatim početi da učestvuje u nekoj kasnijoj fazi. Ono što je bitno znati je da je povišena tenzija ili anksioznost koja je prisutna pre zakazivanja seanse potpuno normalna i da je svi ljudi osećaju. Takođe, u periodu između zakazivanja seanse i dolaska kod psihoterapeuta, deo problema već počinje da se rešava. Obraćanje stručnom licu u situacji kada par uvidi da ne može sam rešiti problem, uvek je odraz zdravih snaga.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.