Šta će vaše dete biti kada poraste

Vaše dete će, baš kao i vi, biti najuspešnije u onom poslu koji će obavljati sa radošću.

U psihologiji je poznat eksperiment u kome odrasla osoba stavlja pred dete slatkiš, i kaže mu: "Možeš odmah da pojedeš ovaj jedan ili da sačekaš 10 minuta da se vratim sa tri slatkiša", i zatim odlazi iz prostorije. Ona deca koja su mogla da sačekaju 10 minuta zaista bi bila nagrađena dodatnim slatkišima, ali ono što je zaista interesantno jeste da su 20 godina kasnije ova deca bila uspešnija u svojim profesionalnim opredeljenjima nego ona deca koja su slatkiš pojela odmah. Zastanite za trenutak, razmislite da li bi vaše dete pojelo slatkiš odmah ili kasnije?

Interesovanje za buduća zanimanja se kod dece javlja oko četvrte godine. Na osnovu informacija iz svog najbližeg okruženja (zanimanje roditelja), igara različitih uloga sa vršnjacima ili iz medija (sadržaji sa TV-a ili iz kompjuterskih igara...) dete stiče neku maglovitu predstavu o tome šta bi želelo da bude kada poraste. U ovom ranom uzrastu, uobičajeno je da devojčice žele da budu učiteljice, pevačice, balerine ili ono što su njihove mame, dok dečaci žele da budu doktori, majstori, policajci ili ono što rade njihove tate.

Za prve dečije izbore i brojna interesovanja uveliko su odgovorni mediji i sadržaji koje dete "upija" iz svoje okoline, posmatrajući svoje roditelje i vrednosti kojima roditelji poklanjaju najveću pažnju. Sa druge strane, uzori koje dete upoznaje preko različitih medija (TV, računar, film) su promenlji­vi i rezultat vremena u kome živimo. Tako, devedesetih godina prošlog veka deca sa našeg područja su pronalazila uzore među estradnim zvezdama dok sada taj primat sve više zauzimaju uspešni sportisti. Takođe, pod uticajem medija, odgovarajući na pitanje šta žele da budu kad porastu, deca danas pominju i zanimanja kao što su: forenzičar, sudija, detektiv.

Međutim, zahvaljujući tome što su prva maštanja o budućem zanimanju rezultat trenutnih interesovanja, medijskog uticaja i nedovoljne informisanosti, ona ne ukazuju na bitne smernice izbora buduće profesije. Naime, svako dete, a posebno ono koje je radoznalo i "otvoreno" za nova iskustva će mnogo puta promeniti svoja interesovanja tokom procesa odrastanja. Uostalom, i razvoj nauke je toliko ubrzan da recimo da ako posmatrate grupu dece od 5-6 godina, u trenutku kada budu počinjali svoju radnu karijeru, radiće poslove koji u trenutku dok ih posmatrate uopšte ne postoje.

Da li ličnost deteta određuje profesiju? Na konferenciji Britanskog psihološkog društva predstavljeni su rezultati istraživanja započetog još pedesetih godina prošlog veka u Americi. Ovo istraživanje obuhvatalo je više generacija dece uzrasta 6-12 godina. Početak istraživanja označavao je testiranje ličnosti sve dece učesnika. Decenijama kasnije, isti ti učesnici, sada odrasle osobe u poznim četrdesetim godinama, izjašnjavali su se o svojim prošlim i trenutnim zaposlenjima. Njihovi odgovori su bili očekivani u odnosu na test ličnosti koji su radili u detinjstvu. Tako, devojčice koje su bile procenjene kao manje maštovite i manje radoznale, u srednjem dobu su uglavnom imale kancelarijske poslove ili druge poslove sa definisanim pravilima, gde se ne očekuje ni kreativnost ni velika inicijativa.

Dečaci koji su bili procenjeni kao manje radoznali, kao odrasle osobe radili su uglavnom fizičke poslove. Za razliku od njih, dečaci i devojčice koje su na testovima ličnosti procenjeni kao maštoviti i radoznali, kao odrasle osobe su se bavili umetnošću ili naučnoistraživačkim radom. Opšti zaključak ovog istraživanja jeste da ličnost deteta može da ukaže na PRAVAC kretanja njegove buduće karijere.

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.