Školski psiholog poručuje svim roditeljima: Sve petice u dnevniku nisu mera uspeha

Kao što domaći i kontrolni zadaci treba da imaju ulogu da dete razvije svoje radne navike i da redovno uči, tako i zaduženja unutar kuće treba da služe tome da dete postaje samostalnije i odgovornije i da preuzme brigu o stvarima za koje je sposobno.

Kada se govori o nesporazumima na relaciji porodica-škola, retko se zapitamo kakve su njihove uloge u dečjem odrastanju danas.

U eri kada nam je svaka informacija dostupna, nije luksuz doći do saznanja o onome što nas interesuje, na jedan klik. Sve više dece još u jaslicama počinje da ovladava osnovnim pojmovima jezika i matematike, kao i sveta koji nas okružuje, a ritam, pokret, crtanje su prirodna potreba ovog uzrasta. Deca koja su prošla kroz predškolsko obrazovanje uglavnom već imaju osnovna znanja o brojevima, slovima, neka već znaju da pišu i čitaju, tako da škola nije ni prvo ni jedino mesto gde se stiče znanje.

U kakve osobe odrastaju deca strogih roditelja: ova 3 tipa vaspitanja pokazuju kakav ste roditeljU kakve osobe odrastaju deca strogih roditelja: ova 3 tipa vaspitanja pokazuju kakav ste roditeljDa li su bolji strogi ili popustljivi roditelji - evo šta kaže pedagozi!

Uloga porodice i škole

S druge strane, uloga porodice se, takođe, dosta promenila. Roditelji su sve više odsutni u odrastanju dece prirodom svojih poslova, a sve više slobodnog vremena im zauzimaju različiti sadržaji koji se takođe mogu dobiti na jedan klik. Živimo u digitalnom dobu i toga moramo biti svesni.

Škola se formalno naziva obrazovno-vaspitnom ustanovom, i negde se podrazumeva da je njena primarna funkcija obrazovanje, a da su vaspitni deo u većoj meri obavili porodica ili predškolska ustanova pre nego što je dete pošlo u školu. To bi značilo da je dete samostalno, odgovorno i da ume da poštuje osnovna pravila boravka u jednoj formalnoj sredini kao što je škola, a da škola na tu osnovu nadograđuje obrazovanje.

Što su približniji stavovi i vrednosni sistemi u porodici i školi, to je veća šansa da se dete u svemu tome bolje snađe. Ako se odgovornost za bilo koji problem koji nastane prebacuje sa jednih na druge, onda dete ima nekoliko mogućnosti: da bude zbunjeno, da bude pod stresom, da se sakrije iza zaštitnika, da postane buntovnik itd.

Prvenstvena uloga škole danas bi trebalo da bude razvijanje kritičkog mišljenja prema svemu onome što se saznaje, pa i da se deca nauče da ne uzimaju zdravo za gotovo svaku informaciju do koje dođu. Sem dogovorenih i proverenih znanja koje škola pruža, učenik treba da zna šta dalje s tim i zašto je to važno, pa čak i kako da barata svim tim činjenicama koje „mora da zna“ za ocenu.

Da li sve petice znače da je dete uspešno

Ocena je postala najvažniji aspekt čitavog obrazovanja i od kako dete kroči u školu ocena je nešto što želi da osvoji. Ocenu izjednačavamo sa uspehom, a uspeh sa nekom ličnom vrednošću, a imperativ je biti uspešan. Nema ničeg lošeg u tome da neko bude uspešan, naprotiv, samo što učiti decu da budu uspešna ne podrazumeva da uvek moraju imati sve petice u dnevniku. Biti uspešan znači biti samostalan i odgovoran, koristiti svoje jake strane i posvećeno raditi na svojim slabim stranama, dati svoj maksimum i želeti da uvek možeš više. Decu treba naučiti i tome šta kada nešto ne uspeju, šta kada pogreše, šta kada ne urade ono što je njihov zadatak, šta kada nešto ne razumeju, šta kada nešto ne mogu.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.