Sklonost ka negativnosti

Što više ulažemo u naše "ja" i isključujemo se iz negativne atmosfere, manje ćemo trpeti posledice loših kritika.

I zašto je nekada samo jedan loš glas dovoljan da nadjača mnoštvo pozitivnih, jedan prek pogled da baci senku na desetine pruženih osmeha. Da li smo kao vrsta skloniji negativnosti i postoji li veština da ne budemo žrtve kritika i loših vesti?

Jedna od teorija koja potvrđuje da smo skloniji jačoj reakciji na negativnost kaže da naš um i naše nesvesno imaju zadatak da nas zaštite. Onog trenutka kada mozak percipira nešto kao napad, diže uzbunu u telu i tera nas da se branimo. Po sredi je borba za opstanak, za preživljavanje...

Naša osnovna psihološka postavka je pozitivna, a negativnost je odbrambeni mehanizam mozga, pa što više energije ulažemo u naše ja i pokušavamo da se isključimo iz negativne atmosfere, manje ćemo trpeti posledice loših kritika koje u nama aktiviraju strahove i podstiču depresiju.

Međutim, psiholozi ističu da je negativnost nešto što ne možemo tako lako da kontrolišemo, i da tome svedoči činjenica da su joj deca posebno podložna. Promene raspoloženja kod dece su neizbežna i apsolutno nepredvidljiva zamka roditeljstva i dok neka deca kroz faze negativnosti prolaze brzo i kratko, druga ispoljavaju dugoročno ozbiljnije negativno ponašanje. Najčešća greška koju roditelji prave je da upozoravaju dete da se razveseli i ističu mu kako je stalno negativno. To detetu uliva osećaj da ne zadovoljava očekivanja roditelja, a nemoćno je da promeni stanje u kome se nalazi, čime se sve dublje povlači u negativnost. U ophođenju prema ovoj deci, raspodela pažnje je takođe važna.

Ako im se roditelj više posvećuje kada su negativna nego kada su lepo raspoložena, nastaviće da primenjuju taj obrazac ponašanja kako bi kod roditelja pobuđivala interesovanje i privlačila pažnju.

Neuropsiholog Rič Henson smatra da je naš mozak napravljen tako da proizvodi veću aktivnost među neuronima na negativne stimuluse iz okoline, nego na pozitivne. Negativni događaji se, takođe, brže skladište u dugoročnoj memoriji, dok vam za pozitivne treba aktivno razmišljanje oko 12 sekundi ili više kako bi se iz kratkoročne prebacilo u dugoročnu. To je ujedno i razlog zašto savršeno dobar dan lako može da vam pokvari loša vest.

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.