Sazdani od ljubavi

Ljubav kao kosmički fenomen, kao polazna tačka svega, kao supstanca iz koje je sve proisteklo, kao da se od nas udaljila i kao da je postala nedostižan cilj.

Vreme u kom živimo jeste vreme velikog napretka, velikih dostignuća i neograničenih mogućnosti. Danas možemo da živimo u najzabačenijem kutku zemljine lopte i da putem globalnih mreža, Interneta, komuniciramo sa ostatkom sveta i da u svakom trenutku znamo šta se dešava na najudaljenijem delu planete. Informacije nikad nisu bile dostupnije i nikad nije bilo lakše saznati o bilo kome ili o bilo čemu toliko toga potrebnog, ali i nepotrebnog.

Taj fenomen umrežavanja čini nas neodvojivim delom jedne celine, stvaramo virtuelna prijateljstva, tražimo srodne duše kuckajući u tastaturu i gledajući u ekran, pa opet, pored svih tih senzacija u dubini duše osećamo neizmernu prazninu i usamljenost. Osećamo se ranjivo, pa stoga dane i mesece provodimo u potrazi za nekim ko bi uneo svetlost u naš život, ko bi nam pokazao koliko zaista vredimo i ko bi nas konačno učinio srećnim. I čini se da taj krug nema kraja, jer ono što tražimo nikako da nam dođe, da se prikaže. Ili mi ne znamo kako to da izvedemo ili konstantno gledamo na pogrešnu stranu!

Samoća, ogorčenost, uzaludnost, promašenost, ljubomora, posesivnost, gnev, očaj, zavist – sve su to manifestacije jedne te iste stvari – STRAHA, koji je poprimio tolike razmere da nije ni čudo što ne znamo gde smo i ko smo. Jedina stvar koja postoji nasuprot ovih silnih manifestacija straha jeste upravo LJUBAV, jedina suština i jedini odgovor – jedini put i jedini cilj.

Jedino ljubav ima moć da nadomesti sve praznine i da ispravi sve ono što traži da bude ispravljeno. Jedino ljubav leči sve rane i unosi svetlost u svaki odnos, u svaku akciju i jedino ljubav jeste odgovor na svako pitanje.

Ako je ljubav ono iz čega je sve postalo, ako je ljubav ono što nas je sazdalo i što nas je dovelo u ovu vremensko-prostornu dimenziju koju zovemo ŽIVOT, onda ta ista ljubav i dalje obitava u nama, u svakoj našoj ćeliji, u svakom deliću našeg bića; onda je ta ljubav i dalje neodvojivi deo nas, jer ništa što je postalo nikad ne može biti odvojeno od onoga od čega je postalo, nikad ne može biti odvojeno od svog izvora.

I zato, kad sve to znamo, tj. sad kad smo se svega toga prisetili, naš jedini zadatak je da razgrnemo te slojeve uverenja, razmišljanja, pretpostavki i blokada koje su nas odvojile od te istine koja je uvek bila, uvek jeste i uvek će biti u nama. Važno je samo da toj snazi koja stvara svetove omogućimo da se ispolji u svojoj punoj svetlosti i da nam obasja svaki naš put, svako naše delo, svaki naš odnos.

Maksimalni dozvoljen broj znakova za preuzimanje je 600, uz obavezan link na lovesensa.rs

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.