Saveti psihologa: Kako se prilagoditi na život nakon izolacije i nove promene

saveti-psihologa-kako-se-prilagoditi-na-zivot-nakon-izolacije-i-nove-promene

Uz toliki priliv informacija i ulazak u novo "poglavlje" borbe sa pandemijom, šta je savet? Kako da se ponašamo?

"Definitivno se treba potruditi da se izolujemo od informacija koje nas preplavljuju. Naravno, treba biti u toku s novim merama i propisima kako ne bismo pogrešili. Humor, razmena iskustava, otvorena komunikacija, to mogu biti momenti koji mogu da ’probiju led’ kada se jednom vratimo u komunikaciju ’licem u lice’.Mi imamo poprilično dobar mehanizam odbrane. Svi smo kroz ovo prošli manje-više zajedno... Zato treba postavljati otvorena i direktna pitanja: kako si provodio vreme, šta si radio, kad ti je bilo teško..., pa ispričati svoj doživljaj. Ljudima je jako bitno da mogu da se povežu sa osobom sa kojom komuniciraju, svi smo ljudi, bitno je znamo da nismo sami, da niko nije ni 'lud', svi smo imali uspone i padove. Podrška je jako bitna, ako je nemamo u porodici, među prijateljima, onda možda se obratimo nekom savetovalištu. Povratak ljudskom kontaktu nas povezuje i to je ključno.“

Najavljeno je popuštanje mera, neke promene su već počele - otvorene su zanatske radnje, saloni, teretane, a uskoro će krenuti i međugradski i gradski prevoz... Ono što mnoge brine jeste povratak na posao. Da li će novi uslovi rada biti bezbedni, kako ćemo držati distancu u prevozu, hoćemo li biti zaštićeni?

Nedostajale su nam šetnje na otvorenom, bunili smo se, žalili, a sada se čini da nam je najvažnije što su ponovo otvorene teretane i saloni. Nije li to kontradiktorno? „Izgleda kontradiktorno, ali zapravo nije. Postoji šest načina da se struktuira vreme i pored aktivnosti, intimnosti i još nekih, postoje rituali i razonode u koje spadaju posete salonima lepote i teretanama. Nije to da smo mi takav narod, niti da se nama ne može udovoljiti, mislim da je to jednostavno ljudska potreba, ti rutuali nam pomažu da se osetimo bolje, da se opustimo, a nisu emotivno zahtevni. Slično je i sa pojačanom kupovinom ovih dana. Daje nam osećaj da imamo kakvu-takvu kontrolu, da pored svega što nam se dešava, ipak smo mi ti koji kontrolišemo kako živimo, a ne političari, lekari...

Psiholozi ističu - postoji 4 tipa LIČNOSTI: saznajte kom tipu vi pripadatePsiholozi ističu - postoji 4 tipa LIČNOSTI: saznajte kom tipu vi pripadateDa li znate koji je vaš ličnosti - psiholozi ističu da su svi ljudi podeljeni u ova 4 tipa ličnosti!

"Logično je da postoje realan strah i nelagoda, jer je činjenica da epidemija nije prošla. Postoji i strah od ekonomskih teškoća, gubitka posla, mnogima su smanjene plate... To su sve realni strahovi i suočavanje sa problemima koji nas tek čekaju, i nešto na šta ćemo morati da se adaptiramo. Moj savet je da se fokusiramo na pozitivne aspekte. Kako je propisano, na poslu će morati da bude ispoštovana socijalna distanca, higijenski uslovi i sve ostalo. Veća socijalna anksioznost bi bila kad bi nas odjednom gurnuli u ’normalne’ uslove. Ove postepene mere i strategiju treba da posmatramo kao nešto pozitivno, nešto što nam govori da poslodavci brinu u nama, a to će nam uliti poverenje i umiriti psihu.“

Kad govorimo o prihvatanju ove neke "nove normalnosti", obično mislimo na psihološku adaptaciju. A šta je sa našim ponašanjem?

"Otvoreni su saloni, teretane, jedan broj ljudi jedva čeka da pohrli ponovo u kafiće, kod frizera... Treba da budemo odgovorni, da budemo svesni posledica našeg ponašanja. Neće propasti svet ako još malo sačekamo. To što nam se tolerancija na situaciju povećava, ne znači da treba da budemo neodgovorni. Nismo odgovorni samo za sebe, već i za druge. Moramo da se suočimo sa istinom da ćemo neko vreme živeti u potpuno drugačijem društvenom kontekstu. Više ćemo voditi računa o higijeni, brinućemo o socijalnoj distanci, putovanja - kad i dođe do njih će biti komplikovana...Promene će se i nakon vanrednog stanja nastaviti, zato umereno, dan po dan, korak po korak“, kaže dr Đurić.

Najavljuje se taj "drugi talas" epidemije na jesen, što dodatno izaziva strah kod ljudi, stvara se osećaj da se ova situacija nikada neće završiti. Kako da se pripremimo za njega?

"To je primer kako se povećava anksioznost, kad razmišljamo o budućnosti koju ne možemo da kontrolišemo i da predvidimo. Ne možemo da živimo tri meseca unapred. Ne možemo sigurno da znamo, niti da kontrolišemo šta će biti. Važno je ’dekontaminirati’ tu fantaziju. Fokus treba vratiti u sadašnji momenat, da živimo u 'sada i ovde', jer to možemo da kontrolišemo. Treba da se usredsredimo na to kako se sada ponašamo i šta da učinimo da transmisija virusa ne raste“, zaključuje dr Đurić.

Izvor: Mondo

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.