Saveti psihologa: Kako se prilagoditi na život nakon izolacije i nove promene

Kako se prilagoditi na "novi" život posle izolacije - saveti psihologa!

U Srbiji je vanredno stanje zbog pandemije korona virusa proglašeno 15. marta. Izolacija, socijalna distanca, maske i rukavice, postale su naša svakodnevica.

Koliko god da nam je dozlogrdio takav život, dok iščekujemo da se proglasi kraj epidemije, ne možemo da se ne pitamo šta nas čeka u budućnosti? Pričamo o povratku u "normalu", ali kako će izgledati ta "nova normalnost"? Strah je i dalje prisutan.

Nedavno je u "Gardijanu“ objavljeno istraživanje kliničnog psihologa Stivena Tajlera u kojem je učestvovalo 7.000 odraslih osoba iz Amerike i Kanade. Interesantan podatak je da se čak 75 % njih dobro nosio sa ovom situacijom, dok se kod 25 % razvio kovid stresni sindrom. Reč je o osobama koje su generalno zdravstveno osetljivije (hronični bolesnici) ili su imale neki vid socijalne anksioznosti i kod kojih je bio izražen osećaj panike i straha od smrti, od zaraze. Po pravilu, to su ljudi koji su po celi dan slušali vesti, kliktali" na kovid naslove na društvenim mrežama. I po pravilu, to su osebe kojima je potrebna stručna pomoć.

Kakva je situacija u Srbiji? Koliko dobro smo se mi nosili sa epidemijom, za MONDO govori prof dr Aleksandra Đurić, CTA psihoterapeut i trener u Psihoresurs savetovalištu.

"U praksi sam primetila da se dosta ljudi u Srbiji prilično dobro nosi sa situacijom. To ne mora da znači da se neće kod njih razviti neki vid anksioznosti kasnije, kad sve prođe. Iskustvo sa sarsom je pokazalo da je 10 % ljudi po završetku epidemije osećalo posledice stresa. Ako primenimo na današnju situaciju, to nije neočekivano, niti nelogično - već dugo smo zatvoreni, nalazimo se u neobičnim uslovima, partneri koji nisu u dobrim odnosima prinuđeni su da žive u malom prostoru... Tako da može da se očekuje da će se te ’markice’ negativnih emocija, kako mi to zovemo u transakcionoj analizi, nakupiti i manifestovati kroz neku vrstu promene raspoloženja i anksioznosti.“

Kako pandemija korona virusa utiče na mentalno zdravlje DECE: šta treba uraditi ako primetite neobično ponašanjeKako pandemija korona virusa utiče na mentalno zdravlje DECE: šta treba uraditi ako primetite neobično ponašanjeSaveti psihoteraputa - šta treba uraditi ako primetite neobično ponašanje!

Svi jedva čekamo da nam se život vrati u normalu, da se družimo i viđamo, ali kod mnogih je strah i dalje prisutan.

"Koliko god da smo mentalno stabilni, izolacija je prouzrokovala određeni nivo anksioznosti i frustracija, željni smo kontakata, željni smo povezivanja. Tu primećujem krajnosti. Postoje oni koji su uplašeni, što zbog toga što su rizičnoj kategoriji (hronični bolesnici) ili imaju nekog u toj grupi, nekog ko je oboleo, i postoji druga krajnost – oni koji sve negiraju, imaju stav da je sve ovo zavera, da realno nismo u opasnosti i sl, što je takođe neka vrsta odbrambenog mehanizma. Svako se okreće i sluša on što im odgovara: oni koji su u strahu – po celi dan će slušati informacije koje potkrepljuju njihov ’skript’, oni koji žele po svaku cenu da izađu - negiraju sve što čuju, kažu da je sve ’naduvano’ itd. Postoji i ta zlatna sredina, ljudi koji uključuju svoje odrasle kapacitete i posmatraju situaciju racionalno. Mislim da treba da postoji jedna zdrava doza samokontrole, neki zlatni balans, ne treba preterivati, po celi dan slušati i razmišljati o bolesti, ali i ne treba negirati situaciju. Ne možemo da poričemo da je određen broj ljudi imao koronu i da nisu lako kroz to prošli. Ako osećanjima bojite realnost, teško da ćete objektivno sagledati situaciju.“

U poslednja dva meseca društvene mreže su bile naš "prozor" u svet, naše igralište, naši kafići, porodični skupovi... Koliko su nam one pomogle da sačuvamo zdrav razum, a koliko su odmogle?

Mogući problemi u budućnosti

"Mislim da ćemo se u budućnosti još više okretati digitalnim mrežama. To je imalo smisla u izolaciji, ali sada... Brinu me ove mlade ganeracije koje stasavaju, brine me da ne ostanu u tom modelu komunikacije. Nadam se da neće. Socijalnu interakciju ne može ništa da nadomesti. Što opet ne znači da se sedi po kafićima i gleda u telefon“, kaže profesorka Đurić.

"Koliko nam je dobra donela ova digitalna tehnologija, povezivali smo se sa dragim ljudima, održavali kontakte, pa i u praktičnom smislu - naručivali hranu, s druge strane nam je odmogla. Postoji mogućnost da digitalni momenat, koji je nadvladao u ovoj izolaciji, još više ’gurne’ ljude u otuđenost, posebno one koji inače imaju tendenciju povlačenja u sebe i pate od socijalne anksioznosti. Ne poseduje svako sposobnost da se distancira. Psiha je čudna, ona će selektivno uzimati informacije koje će potkrepiti ono što ta osoba misli i oseća. Zato, hajde da se odmaknemo malo od društvenih mreža, da prošetamo sa decom, da se fizički pokrenemo, da izađemo iz tog virtuelnog sveta", poručuje dr Đurić.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.