Psiholog savetuje: kako očekivanja utiču na nas i kako njima upravljati

Svaki put kada reagujete u nekoj situaciji, pitajte sebe: da li ovako reagujem zbog aktuelnih dešavanja ili su ove rekacije samo odraz mojih očekivanja?

Većina ljudi ne pravi jasnu razliku između svojih očekivanja i realnosti. Njihov doživljaj sveta je umnogome obojen očekivanjima.

Očekivanja se odnosne na procenu budućnosti koja je bazirana na prošlim iskustvima osobe. Osoba nastoji da predvidi budućnost na osnovu prošlih iskustava. Očekivanja mogu biti pozitivna ili negativna. U oba slučaja ona se javljaju automatski zbog čega većina ljudi i nema jasnu svest o tome da način na koji opažaju svet u mnogome zavisi od očekivanja.

S jedne strane očekivanja su korisna, daju nam orijentaciju u svetu u kojem živimo. Bez prošlih iskustava bilo bi nam teško da se snađemo u svetu. Takav svet bi bio potpuna nepoznanica za nas. Morali bismo stalno da učimo nešto novo. Ako znamo šta da očekujemo od pojedinih situacija, ljudi i dešavanja mi znamo kako da se postavimo, kako da emocionalno reagujemo, da li da se suočimo ili izbegnemo određene situacije ili ljude, kako da se ponašamo itd.

Šta nam govore strah, nelagoda i neodlučnost: psihološka analiza događaja u detinjstvu...

Problem sa očekivanjima je u tome što ona mogu biti bazirana na prošlim iskustvima koja više nisu relevantna, koja više nisu aktuelna u sadašnjem svetu u kojem živimo. Takva očekivanja mogu u nama stvarati reakcije (emocije i ponašanja) koja nam ne pomažu da reagujemo adaptivno, svrsishodno, korisno i u skladu sa svojim ciljevima.

Pre svega o očekivanjima koja su bazirana na iskustvima koje smo imali kao deca. Kada smo bili deca naši kapaciteti, mogućnosti i percepcija sveta su bili značajno drugačiji nego sada kada smo odrasli. Kada smo bili deca često smo bili bespomoćni da menjamo svet oko sebe, biramo ljude i situacije sa kojima ćemo imati interakciju, braniti svoje interese itd. Ako smo uz to imali ugrožavajuću sredinu (neadekvatne roditelje ili traumatske situacije) to je moglo dovesti do stvaranja negativnih iskustava, iskustava bespomoćnosti, očaja, bezizlaznosti i sl.

Takva iskustva naš mozak pamti kao važna i stvara očekivanja da će se takve situacije dešavati i u budućnosti. Način na koji smo reagovali ili doživeli neku važnu situaciju ili osobu može se generalizovati na razne druge, slične situacije, osobe ili odnose. U tome i jeste suština učenja, da se naučeno generalizuje a ne da u svakoj situaciji učimo nešto iznova.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.