Projekcija, kompenzacija, racionalizacija: 9 odbrambenih mehanizama kojima reagujemo na frustraciju

Prepoznavanje odbrambenog mehanizma kod nas samih pomoći će da lakše prepoznamo mehanizme odbrane kod drugih.

1. Negiranje

Ovaj obrambeni mehanizam jednostavno se prepoznaje kad su u pitanju drugi, ali može nas voditi daleko od realnosti kad smo u pitanju mi sami. To je ono kad postoji neka želja ili neki motiv s kojima iznova idemo glavom kroz zid. Na primer neko želi da bude pevač, a pritom negira činjenicu da baš nema sluha. Ili, muškarac želi da osvoji ženu koja ga ignoriše i odbija, a on nikako da shvati kako ga upornost ne vodi nigde. Ispod čvrstog sloja negacije nalazi se ono što se doživljava vlastitom manjkavošću ili slabošću. U prvom primeru - nedostatak talenta, u drugome nesigurnost u svoju privlačnost.

2. Potiskivanje

Potiskivanje je osnovni mehanizam obrane koji nastaje na temelju negacije. Kad nismo u stanju da se suočimo s nekim impulsom ili željom, moramo je potisnuti. Tako se cenzurišu seksualne želje, agresivni porivi i ostalo što nam se ne sviđa jer „nismo takvi". Zbog potiskivanja nesvesnih želja, naizgled vrlo moralna i mirna osoba može imati snove pune perverzija i nasilja. Osim u snovima, potisnuti sadržaji mogu se manifestovati u šalama, dvosmislicama i omaškama u govoru. Što je sastav moralnih normi krući, to je potiskivanje veće. Zato najviše problema s potisnutim sadržajima imaju ljudi koje su odgajili religiozni fanatici. Na primer, osoba koja seksualnost smatra prljavom ili lošom i zato je se boji, može postati impotentna ili frigidna.

Pet saveta za poboljšanje emocionalne inteligencije...

3. Regresija

Ovaj odbrambeni mehanizam aktivira se kad smo frustrirani, povređeni ili pod stresom, a manifestuje se kao povratak na neku od ranijih faza razvoja. Kako bismo izbegli odgovornost, počinjemo da se ponašamo infantilno - durimo se, povlačimo, tražimo zaštitu. Na taj način nesvesno pokazujemo da se ne možemo nositi sa situacijom i da je uloga odrasle osobe koja jasno izražava svoje osećaje i donosi zrele odluke trenutno za nas preteška. Primer za tipično regresivno ponašanje je povratak roditeljima i ponovno preuzimanje uloge deteta nakon propale veze. Vraćanje daje privremeni osećaj sigurnosti - „nekome je ipak stalo do mene".

4. Projekcija

Projekcijom na drugu osobu prenosimo ono što nismo u stanju da prepoznamo i prihvatimo u sebi samima. To znači, imamo li neki film u glavi, možemo ga projektovati na drugu osobu kao da je on/ona platno, a ne biće s vlastitim osećanjima i mislima, odnosno vlastitim filmovima.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.