Priča jedne majke koja će probuditi mnoge roditelje: Gde sam to pogrešila...

Ispovest previše posvećene majke koja detetu ispunjava sve želje - poučna priča koja će mnoge osvestiti u vaspitavanju dece!

Stajali su ispred nas na kasi.

– Ali ja žeeeelim autić..! – revao je mali iz sveg glasa.
– Nemam sad para. – rekla je tiho majka.
– Ali ja želim, želim, želim…! – ponavljao je. – Moraš da mi kupiš!
Ljudi su već počeli da se zgledaju između sebe.
– Kupi mu taj autić…! – doviknuo je neko iz reda.
– E, ja mu ga ne bi’ kupila pa da je još toliki… – rekla je starija gospođa iza nas.
– Gospođo, vidite koliki je red, i drugi ljudi čekaju. – oglasila je kasirka i dolila ulje na vatru. Žena je pogledala u novčanik a potom i u korpu.
– Koliko košta ta igračka..? – upitala je.
– Petsto trideset dinara. – kazala je kasirka. Žena je ponovo otvorila novčanik.
– Ništa onda, uzećemo autić. – rekla je i izvadila iz korpe prašak za veš i omekšivač.- Ovo stornirajte, molim vas.
– Ma, stornirala bi’ ja njega..! – dobacila je gospođa iz pozadine.
– A vidite da mu ne može ništa… – rekao je neko.

Kako Francuzi vaspitavaju decu: naučite dete da samo rešava svoje problemeKako Francuzi vaspitavaju decu: naučite dete da samo rešava svoje problemeFrancuski način vaspitavanja dece može da bude pomalo "hladan", ali jednu taktiku svaki roditelj treba da pokuša!

Ne mogu ti ništa, misliće na putu do kuće. Odavno ti ne mogu ništa. I zato sad nemam kud. Gde sam to pogrešila? Možda onda kada sam, pod temperaturom, ustala iz kreveta da bih te odvela u bioskop i potom razvezla sve tvoje drugare kućama? Ili onda kada sam otkazala druženje s prijateljicama da bih ostala s tobom i igrala monopol…? Ili onda kada nisam otišla na posao jer si plakao za mnom i rekao mi da se plašiš da ostaneš sam? Možda onda kada sam počela da ustajem vikendom u šest ujutro jer ti voliš kad zajedno gledamo teve? Kada su se stvari promenile? Kada smo zamenili uloge? Koliko dugo to traje? I kada si počeo da upravljaš mnome? Kada je tvoje Ti zamenilo naše Mi…?

Možda baš onda kada si rekao da ne voliš povrće i da nećeš da jedeš to što sam satima spremala. Možda baš onda kada sam ti dozvolila da umesto supe pojedeš čokoladu. Možda onda kad sam se osetila krivom zato što ne provodim dovoljno vremena s tobom. Ili onda kada sam prestala da bivam stroga i kada su granice između smeš i ne smeš izbledele. Uostalom, dobili smo te kasno. Kako sam uopšte mogla da ti zabranim bilo šta, kad smo te čekali tolike godine?

I zato te štitim od druge dece u parku, zato svima govorim da si izuzetan, zato ti kupujem sve što poželiš, zato kažem ‘’neću više’’ pa opet popustim. Zato govorim da si savršen, sine moj, Zato udaljavam od sebe svakakog ko se usudi da kaže drugačije. Šta oni znaju…? I otkud im pravo da kažu kako si razmažen i lenj…? Imaćeš kad da radiš, sad si dete – i treba da uživaš. Uživaj. I da, potrebna ti je ta igračka. Ako ja nisam mogla da imam sve, zašto ti da se patiš…? Uostalom, ti si osoba, kao i ja. Tvoje se mišljenje takođe računa. Zašto da ti ne kažem da si najbolji? Ceo zli svet tamo napolju jedva čeka da ti poruši samopouzdanje, mogu barem da ti pomognem da ga izgradiš.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.