Ne želim da budem Džimi: priča o strahu koji može da pobedi lenjost

U vremenima kada nam svakave stvari odvlače pažnju - strah bi mogao biti jedina emocija koja nas može vratiti na pravi put i otrgnuti iz ruku lenjosti...

Nikada ranije nije postojalo toliko ometača pažnje kao sada. Mnogo je načina da se zabavimo, zavaljeni u fotelju, stoga je lenjost jedan od najvećih problema sa kojim se svakodnevno suočavamo. Upravo strah možemo iskoristiti da unuštimo lenjost, naš najveći blokator.

Uz sve to veoma je lako izgubiti ideju o tome šta treba da radimo u ovom trenutku. Dok ležimo i provodimo vreme na društvenim mrežama ili igramo igricu, vreme nam prolazi, a mi imamo osećaj da postižemo nešto. Na taj način letargija se širi i sve više postajemo lenji.

Bez dobre strategije može vam proći i nekoliko godina, a da ne budete na pravom putu dosezanja svog punog potencijala. I da ne radite ono što žaista želite u životu. Ukoliko pred sebe ne stavite jasno šta je to što želite da radite i počnete da da se time bavite, nećete uspeti u ideji da budete srećni i zadovoljni. A velika je verovatnoća da veoma dugo nećete ni shvatiti šta se dešava.

U čemu grešimo kad menjamo navike: 6 saveta za lakšu promenu

Priča o Džimiju

Ukoliko bismo njegov život sveli na to da je početak prvi januar, a kraj 31 decembar, videćete malo razlike među danima. On nikada ne putuje, niti napušta grad, druži se sa istim ljudima koji su mahom u istoj životnoj situaciji kao i on. Zaglavljeni, nespremni da izađu iz zone komfora. On je podsvesno smatrao da je sve u redu jer je gledao ljude oko sebe koji rade isto.

Išao je u krevet i budio se u različito vreme svakog jutra. Imao je problema sa nedostatkom sna, radio je jednoličan posao i život mu se sveo na ćorsokak, a sve vreme je trošio previše dragocene energije. Taj krug je ponavljao svake nedelje.

Nikada nije čitao knjige i nije imao potrebu za proširenjem svog znanja. Stalno se premišljao, imao je brige i strahove. Ponekada bi razmenio neku šalu sa nekim ali retko. Ipak, retko je pravio pauzu da udahne.

Duboko u njemu postojao je nedostatak inspiracije da promeni svoj život, a osnova svega je bila užimanje života zdravo za gotovo. Džimi nikada nije primećivao sjaj i čudo života i ništa mu nije oduzimalo dah. Njegov život je poremećaj kratkoročnih zadovoljstava. On štedi vrlo malo svog novca i troši ga na brzu hranu, alkohol, cigarete, slatkiše...

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.