Kako da prihavatimo svoje loše strane: ako iskreno upoznate sebe, bolje ćete se osećati

Upoznavanje sebe ključ je koji otvara vrata dobroti i dobrim osećanjima koje dobrota donosi. Upoznavanje sebe dragocenost je sama po sebi.

Kad smo bili deca, učili su nas da budemo dobri. I svima nam se sviđao osećaj da smo dobri, prihvaćeni, da je s nama sve u redu. Dobrota je i u odraslom dobu jedan od najlepših i najtoplijih osećaja ili stanja, nije važno kako je klasificikujemo, važno je da je reč o univerzalno dobrom osećaju koji nam svima prija.

Međutim, naučena dobrota, kako bi nastavila biti dobrota, mora doživeti transformaciju. U protivnom, ona postaje oruđe za negiranje onog "lošeg" što u sebi ne želimo videti. A svi u sebi imamo nešto "loše" jer svi smo u životu imali više ili manje iskustava koja su neprijatna, traumatična, bolna, a ta nas iskustva, po zakonu prirode, menjaju na lošije.

Postanite spremni za životne izazove: put transformacije od discipline do slobodePostanite spremni za životne izazove: put transformacije od discipline do slobodeOslobađanjem od spona koje ste izgradili kroz disciplinu bićete spremniji za izazove.

Neki misle da je to moguće izbeći. Na primer, žena koja je imala strogu majku koja je kontrolisala može misliti kako je loša iskustva u detinjstvu nisu okrznula jer ona radi sve suprotno od svoje majke – prema svojoj deci izrazito je pažljiva i nežna, nikad ih ne napada i ne okrivljuje.

Međutim, ćerka koja je prošla takav tretman kod svoje majke lako će kao majka prema svojoj deci biti suviše popustljiva, tapkaće oko njihovih osećanja i zanemarivati svoje potrebe, što decu opet čini "lošom", jer uče da potrebe drugih nisu važne, kako će dobiti sve što požele i da drugi oko njih trebaju da im titraju i podilaze.

Reči "dobro" i "loše" ovde treba uzeti sa rezervom jer u životu ništa nije crno-belo, a i sve ono loše ima svoju drugu stranu. Na primer, devojčica koja iz usamljenosti beži u maštu, koja je zapravo semenka za buduću umetničku crtu u njoj, ili dečak kojeg otac tuče, pa jednog dana postane policajac koji od porodičnog nasilja spašava druge.

Dobro i loše površne su kategorije koje su savršeno prikladne za dečije mogućnosti razumevanja sveta, ali za odrasle one su nedovoljne i moraju prerasti u složenije oblike shvatanja onog dobrog i onog lošeg, kako u nama samima, tako i u drugima, te uopšteno u svetu. Želja da budemo dobri i imamo pozitivnu sliku o sebi sasvim je prirodna, međutim, ako se ne usuđujemo sagledati svoju lošu stranu, onda ne možemo istinski biti dobri i zaista činiti drugima dobro.

Ono loše uvek će preuzimati kontrolu jer je odbačeno i potisnuto, a ono što je odbačeno i potisnuto nikad ne nestaje, nego upravo suprotno – buja i jača, sve dok ne shvatimo da nešto nije u redu, kako nešto moramo promeniti da bismo izgubljene, odbačene delove sebe pronašli i osetili se potpuni.

Nismo mi krivi što smo loši. Loš je svet, pa smo loši i mi. Ne u celosti, naravno, nego u nekom delu – u onom delu koji je, recimo, bio nezbrinut, pa će takva osoba opteretiti partnera potrebom da se materijalno pobrine za nju, ili u onom delu u kojem smo od malih nogu obezvređivani, pa iz zavisti ne trpimo tuđu sreću i uspehe.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.