Lujza Hej: Kako NE TREBA da razgovarate sa sobom (a ni sa drugima!)

Ljudi se često nemarno odnose prema rečima koje izgovaraju sebi ili drugima, kao da reči nisu toliko važne, da samo dela treba shvatiti ozbiljno. Međutim, i reči su dela. Način na koji govorimo, naravno, utiče na kvalitet našeg odnosa sa drugima, ali i sa samim sobom...

"Govori, da mogu da te vidim" - Sokrat

Da bi smo imali uspešnu kominikaciju sa drugima i imali ispravnu percepciju tih odnosa, potrebno je da svesno utvrdimo sopstveni samogovor, tj način na koji se obraćamo sebi. Da li su to reči pohvale ili kritike. Mnogi od nas imaju posebne talente i mehanizme za osuđivanje sebe, a samim tim i za razvoj osećanja krivice. Naš negativni unutrašnji dijalog može naneti štetu našem životu, jer ako imamo neki plan, reči koje govorimo sebi veoma nas brzo mogu razuveriti da smo sposobni da uradimo ono što jeste naša namera.

U teorijama samopomoći često se ističe shvatanje da ono što govorimo sebi to i postajemo. Nije baš moguće ostvariti ideju da postanete junak ako sebi neprekidno govorite "Ja sam totalna kukavica." Ili ako sebi često kažete: "Nije ljubav za mene", veoma je izvesno da nećete moći naći partnera. Ono što jeste zanimljivo to je da mi duboko verujemo da ono što govorimo sebi jeste jedina i prava istina o nama. Dok govorimo sebi da smo kukavice ili da ljubav nije za nas, mi duboko u sebi i imamo očekivanja upravo sa tim ishodom.

5 tajni dobre komunikacije: razgovor bez neuspeha, kritika bez bola...

Mi intelektualno znamo da bi bilo dobro po nas da živimo život pobednika ili da bi trebalo naći partnera i ljubav, da to jeste naša potreba, da imamo toliko toga i mi da damo , ali duboko u nama verujemo u jednu jedinu istinu, a to je da smo "kukavice" ili da "ljubav nije za nas." I to nam se u stvarnosti i dešava. Taj naš unutrašnji dijalog, ta maštovitost reči kojima obasipamo sebe etiketirajući se kao "kukavica", "nesposobnjaković", "smotanko", "luzer", ma koliko da nisu istinita ipak mnogi doživljavaju kao jedinu ispravnu i stvarnu misao o sebi.

Zapitajte se šta je to što govorite sami sebi. Takve reči imaju moć da prave izvrunutu projekciju budućnosti. One nas sprečavaju da čak i primetimo situacije u kojima se nismo ponašali na način kako sebe etiketiramo, a što je još gore naš unutrašnji govor postaje samoispunjavajuće proročanstvo, i realnost. Usled te realnosti i naši rezltati će biti daleko lošiji, a potreba je da budemo bolji, sebi bolji...

Kako onda da pobedimo negativni samogovor? Odgovor je isti kao na pitanje iz one priče o tome kako se u srcu svakog čovek bore dva vuke, jedan zloćudan a drugi dobročudan...sa poukom da će pobediti onaj kojega budemo hranili. Kakvim rečima hranite sliku o sebi takvi ćete i biti.

Dakle, kada otkrijemo iz kojih odnosa i procesa stižu ova razmišljanja shvatićemo ko je u našoj prošlosti hranio dobrog ili lošeg vuka u nama i od koga smo to mi preuzeli. U filozofiji Lujze Hej koja je autoritet u oblasti motivacije i ličnog razvoja, rečima i govoru, a naročito samogovoru, posvećana je posebna pažnja. Njena autentičnost je u učenju kako da izgradimo svoje emocionalne i mentalne imuno sisteme, te tako ostvarimo svoj lični napredak i pomognemo sebi do samoisceljenja.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.