Glavni izvori samopouzdanja: kako pobediti osećaj niže vrednosti

Kolevka osećaja sopstvene vrednosti (ili nevrednosti) je porodica. Ali, možete ga izgraditi i sami, kao već odrastao čovek.

Da li je moguće imati dobar osećaj lične vrednosti nakon odrastanja u porodici u kojoj taj osećaj nije podržavan? Da li je moguće biti u miru sa svojim kvalitetima i uživati u njima ako živimo u društvu koje svojim izokrenutim vrednostima podstiče osećaj manje vrednosti - od veličanja ideala lepote koji većina ljudi nikad neće dostići do veličanja uspeha i stila života koje većina ljudi nikad neće imati? Moguće je. Put je dugotrajan, ali zanimljiv i pun smisla.

Kad ste s nekim ko se hvali svojim uspehom, ističe svoje bogatstvo, stalno priča o svom detetu ili naglašava kako se druži s važnim, uspešnim ljudima, verovatno vam ide na živce. Možda u vama izaziva i potrebu za takmičenjem ili agresivnu želju da tu osobu spustite na zemlju. Možda će se u vama pojaviti i osećaj sažaljenja, jer je taj neko „jadan", iako to žaljenje zapravo neće biti saosećanje, nego način da se, bar pred samima sobom, izdignete i zasenite onog ko je zasenio vas.

8 čuda kognitivne psihologije: kada dete počinje da viri pod jastuk...

Kad se tridesetogodišnjak vozi po kraju u skupom automobilu i važno se smeška, niko u njemu ne vidi zlostavljano ili zanemareno dete. Kad neko priča o tome kako je dobar s ovim ili onim umetnikom, arhitektom ili nekom važnom ili popularnom osobom, niko u toj osobi ne vidi neprihvaćeno dete čiji su kvaliteti unutar porodice ostale nevidljivi.

Svi vidimo ono što je gurnuto u prvi plan - istaknuto „ja" koje je predstavljeno kao važno, snažno, vredno, željeno. I to „ja" nam smeta. S njim ne možemo da se povežemo, iako je ono bačeno u pravi plan upravo iz želje za povezivanjem.

Kolevka osećaja sopstvene vrednosti (ili nevrednosti) je porodica. Nekada smo svi bili mali u odnosu na roditelje, a neki i u odnosu na stariju braću i sestre. Unutar porodice ti „veliki" su oni koji imaju mogućnost buđenja osećaja vrednosti u onima „malima". To mogu raditi na puno načina, a prvenstveno uvažavajući njihove osećaje, poštujući njihove želje i dopuštajući im da, u skladu sa svojim uzrastom, donose svoje odluke.

Roditelj koji dečji svet smatra jednako vrednim i važnim kao i svoj, detetu će to pokazati tako što će se lako spustiti na dečjiji nivo, a roditelj koji je suviše vezan za svoje životno iskustvo i u tom iskustvu vidi „onu pravu vrednost" to neće moći. On će detetu, svojom „vrednošću" iskusne, odrasle osobe ostati nedostižan.

Ostali članci

Inicijalizacija u toku...

Komentari

Samo članovi kluba mogu da šalju komentare. Prijavite se ili se registrujte. Registracija je besplatna.